Лист младих истраживача Србије
МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ЗВЕЗДАРЕ
ПОНЕСТАЛО ДАХА
„Тако то бива кад се превише снива, а стварно се мало зна"...
Почотком 1978. годние ва Знездарн је постојала група средшхиколаца којп су већ окуоили истраживачкн рад на ОИА „Т шок 77”, ентузмјаста којн су запелн из све спаге како 5и нсдражтгоачком ндејом „инфициралн” што шгше младах ш своје среднпе и oprajmзацију МИ у својој огншташ. Тај рад је уиркос мнопш проблелшма и неретком неразумевању оредиие крутвдсан плодом: 27, априла 1978. године одржана је оошшачка скупнгош Друштва младих истраживача Звездаре. Први председ»isi-k Друштва постала је, тада средњошколка, Гордана Ковач, пнонир младоистражнвачког по крета на Звездари. Свесни звачаја који а>киија нма к&о прооаганда њихо-вог рада и шанса за омасовљавање редова Друпггаа, Звездарци од-, ( мах крећу са коикретиимрр- л дом: пр»а зва»нчна акцмја Друштва реализована је иочетком маја исте године. Акцију је иавела група за ооциолоизју (учесожжало је 7 учесника) а тема сс тицала обавештеностп грађаиа (отопта обавештеност) ове беолрадоке општипе. Следећа акдпја, такође из области социолошје (тема: Побуде младнх за улазак у СКЈ), реализо ваиа v другој половјиж маја, кмала је знатно внше учеони-
ка (валда због заиимљивости н ио<акл>ивости теме) педесет пет. Млади ооцнолози оу у овом парноду па ове до почетка 1980. годиие, веома актквии, реалнзовали су већн број краћих (једнодневиих и ввкенд) акцнја Y којнма су, најчешће анкегирањем, третиралн м«оге проблеме. са којима се оуочавају млади у Београду. Најзамашнији подухват бшк> је, свакако, истраживање на тему „Млади, алкохолизам и наlркома.иија”. Анкетирање нладих у oso.u истраживању вршеио је у неколпко београдскнх средњих школа, факултета, радежх оргааизација и непосредно на улици. Резултати истражнвања су среВееи и, уз бројне крхшЈкшенте, објавл>ешl у општинском листу „Звездара”. Најзначајнији подаци до којих су млади социолози дошлн у овом жи-ва-њу презентирааж су јавности гцчеко таласа популарне. београдоке рад-ио-сванице „СтуДl*о Б”. Од самог форми-раада, у Друштву су, поред содполога, радлли и биолози, еколози и нсторичари. У другој половлши 1979, године оформљена је група за етнолошју'-, а почетком 1980. и
група за туризмрлоглју. Y периоду од почетка 1980. па до' краја 1981. године, дола?li до осетне стагнацнје у раду Друшгва. Стари чланови напуштају организацију (одлазак у IHA, велике обавезе на факултету, или чак престанак интересоваава за такав рад) а да се ннсу баш претерано бринули о наследницЈ-ша. Сва активност Друштва се своди «а рад етнолога н туризмолога. Остале групе сс погпуио гаое. Гаси се, на жалост, н активност органг»аци}а MPI у шест оредњих н три ооновне школе (до дана данаи.ввега те оргашЈзацнје нису обнввилс нстраживачку акгивност). Ни за рад етнолога и тур«змолош у том перчкзду не може се рећи да је био чвдеалан. Радило се v неуједначеном темm r . Амбид-ијс су у раскораку са могућноспма, мвоге се акције започииву, алн се не зарршавају, остају без резултата. Најинтересантинји програми истражпвања у том иеславном периоду Звездароких - нстражнвача бнли су они туризмолош-
ког типа. Истраживаио је слободно време и начини његовог коришћења код средљошколаца, студеиата, радннка и пензионера. Највредшзје резултате дала су исгражнвања слободног времена радника Београда и Смедерева. У 1982. годиви Друштво почиње да се опоравља и стаје на ноге. Велики број омладвнаца са Звездаре учест&ује на републички.м ОИА (вајвшце на турнзмолошкн-м и етрол-ошким програмима),, и гкз гкжратку са акција настављаjv да раде у оргаиизадији. У овој годшзи реализована је и најзначајшуа, по мишљењу чланова, и најуспешнија акдија Друштва: Конгресна пон-уда хотела у Србији. У току акцнје обиђено је 18 градова и „истражено” 26 хотела у Сроији. Резултати су одавно сређешз, a ускоро ће бити и публикованп (ових дана хреба да добију и звакичне рецензије). Ова акција увелико је код младих повра гила поверење у Друштво, па се с правом; може очекпвати да ће Звездарска организација, не када готово најјача у Београду, убрзо омасовити своје редове и кренути са истраживачкнм радом. Слободгн Лнтнћ
ПАРАЋИН
ПРИТИСЛИ ПРОБЛЕМИ
Млади цстражнвачп Пара ћина и дал,е .тапкају v меctv и поред жарке жељс да почну са правим радом. Разморазни проблеми им још увек ие да реализују cßoie замисли. Са истраживачким радом гпозналу су се овога лета па пстраживачким акцијама и v њима се, после тога, још више распламсала жеља за радом. Али те људе треба усметгш на прави пут. Мсђутпм, Параћинци cv препуштени сами себн. Уговорнли су посету Бору и Зајечару али аутобус коtHM је тревалр да цутују ниie стигао, паводно због квара. OK ССО ie и овога пута изиграјЈа повереље члапова истражнвачке организације. Ншсо се пије заинтереоовао За њихов рад, пнко није по-
нудио помоћ нако ie она у овим трвиуцима неопходпа (а један телефонски разговор решио би мпоге стварп. Тако су млади етнолозн и археолози о свом трошку отпутовали у Крушевац п обишли сва зиачајни ја исто ријска места. Млади истраживачи желе да раде и саpabvjy и са осталим нскусннјим истражпвачкпм оргапизациј ама. . Остаје питање да ли ће организација V Параћлlку моћи некада да прчне да радц бсз ппоблема и када ће се v овој органпзафии говорлти о некн.м постигнутим резултатима. Знамо да ie за то потрсбпа љубав н упорпост, До тада lie младн и даље путовати о свом 'трошку. С. Мнливојевић
КРАЉЕВО
НЕМА ЗИМЕ ЗА ЕСКИМЕ
који би, какви су то махери, и правим, иравдатнм Ескимима продали фрижидер,’ па чак и замрзивач... Завејани снегом, згрчвнл у OBojiiM иглоима спавају свој зимски сан у очекивању бољих, топлијих дана. Тако би неки посегнлац оЦеиио рад краљевачких младих паучника окупљвних у Опигпшску конференцију истражшзача пре једио гкхла го-диие. Каиме у то време оин су бшж у ншчекпвдн>у ОИА, а заборавили су на своју кућу, краљевачку општину. Тако је н пропао један изузетан пројекат, истраживачкн наравно, у сарадњл са Народним музејом, који се састојао у истраживању неолитског насеља у Ратлни, селу у непосредној бллзилл Краљева. Ескшшма је тада било топло, али су постајали све неотпорнлји. Тако оада када је ОИА раздрмала и пробудила славалпцс и када су лстражхшачл п коначно почелн да делају и у овојој рођеној кући сваки про блем макар и мањи утиче на њихово здравл>е. Ипак Краљевчаш! показују ону важпу н опште позпату истражлвачку особииу упорност. И то је добро. Иако болесх-ш од дуге неакглвносгл, онл крећу у освајање нових, неиспитаиих подручја крал>евачке опшгште. Прве нареду су блле старе цркве брвнаре које су открпле сву своју лепоту пред Младпм лстраживачлма. Фотографије које су при том пап.ра.вл,вне сигурмо могу калкурмсати иа такшхчешу најлел-
ших • фотоса са пстраживаља. А баш ту око гпх фотографнја јавlк> се први проблем Краљевчаиа. НЕМА ПАРА. Т* кно, зар не? МИ (ово се може читати и као млади истраживачи) смо бштн принуђени да приступимо позиатом нсграживачком прпнцнпу самофинаисирања. И удружнлн су истражтшачи индивидуалпа средства да бп исграживањс успело. Ништа страшно зар, не, али поставља се питаље докле ће то тако. Краљевчани имају много и амбпциознпјнх планова пего што је истраживање цркава, a за реализацију тих планова треба пуно впше новаца. Иара на жалост још дрма свет. Tpeiivrио истражппачи у Краљеву ра де онај посао за којп не треба новад: организују предавања ii3 астрономије са својпм подмлатксм, пстражују „Жјшотиу п радну средину дистрофпчара” јер то фшшнсира регионалпа заједеица дистрофпчара. Сваки. од истражпвача би сада иа nnxaiße како је одговорио: „Ми смо овде добро. Очекујемо брл,е”. Да, Кралдгвчаил очеку.ју 6олјo, али иду све хладнпји дани. Колики пад температуре краљевачкп ескими могу ла претрпе, а да пм не буде хлад* по? Уздамо се у оиу астро-номску: „Нема зиме за Ескиме". Свануће и на.ма топлији даии.
Миодраг Опl>аношlћ
7