Лист младих истраживача Србије

КРУШЕВАЦ

БУМ ПОСЛЕ АКЦИЈЕ

КАДА ИСТРАЖИВАЧИ ПОСТАЈУ ПРВЕ ЗВР.ЗДЕ ЛОКДЛНИХ НОВИНА И РАДНО ПРОГРАМА ...

Питање: „Како до новнх чланова паше организашое?’’, или још боље „Како новајлије до нстражнвача?” свака истраживачка органнзацнја рсшава у завиености од њене улгутрашње организованости или прплика среднне. Y Крушевцу, редовп истраживача пуне се и празне на најразличтпјс начипе. Највпшс новнх чланова добија.мо после неке од легњих акција када је пропаганда најизраженија. О истраживачнма се тада чнта у локалној штампи, слуша на радио станици, тако да су стално „прнсуши”. Протекле две акциЈе спроведене су у околшш Крушевца па је живот и рад истраживача праћен будшш оком људи жељних иовина. Иеобичне девојке и младићи нзазивају велико интересовање, а временом н симпатије. Много је младих људи који жсле да прошире знање из неке областн, а истражквачи су као створени за то. И тако, заинтересованн се јавл>ају, прнјављују и осгају. Постоји и подмладак организације који активно обучава осковце, од н>ик ствара праве истраживаче и омогућава им да нађу одговоре ua бројна питања. Ове годтше четнри представннка подмлатка учествовала су у летњој школн подмлатка на Руднику. Истраживачи се састају у просторнјама Општинске конфереицкје МИ, a будућн да је рад у лабораторијама и школским кабинетниа много лакши и интересантгагјн, сваки образовни центар има осаоспу организацнју МИ. Заинтересованих има и у радшш организацијама, међу професорнма средњих и внших школа, ззпослемнм омладннцима и студентима. Ради се и учн, а број чланова се, с малим падовима (најчешће у октобру месецу „домовина ме позвала”}, константно повећава. Обично је довол,ан само један састанак за упознавање, а онда по правилу, како рече један старитн истражнвач „кад ти пстраживачи уВу у крв, само с њима можеш да живнш”.

Јелеиа Петровип

КРАГУЈЕВАЦ

СВЕ ЗА КЛИНЦЕ

KOJII БП ОДМАХ НА АКЦНЈУ ПЕ CXBATAJYfiII СУБЛЕКТИЗНЕ СЛАБОСТИ, ОБЈЕКТШШЕ ОКОЛНОСТН, НАСЛЕБЕНЕ И Y ПРОЦЕСУ РАЗВОЈА СТВОРЕНЕ ПРОТИВУРЕЧНОСТИ. ..

Кадрови, нови људп, честа су тема за расправу на састаици.ма младих истражнвача. ¥ мношм дискусијама, члапцима, брошура.ма тпм новим људима, новом кадру, они.ма који треба да дођу, посвећује се велика пажња. Они су ти којн треба да освеже организацнју, да донесунове идеје. да иродуже живот и рад истражнвача као институције. За то постоје различити видови: органпзовање семинара, предавања, приказнвање фнл.иова о младим истраж(гвачи.ма, разне брошуре и сл. што може да привуче н доведе младе овом виду дружења и рада. НачЈШ да једна органнзацпја (узмимо v уже.м значењу: друштво, дружина, група...) вршн сталну обнову свог чланства је и организоваи.е подмлатка. Y ггодмладак, као што је тгознато, улазе ..новп клинци". основци, ученицп од петог до ос.мог разреда. Овом внду чланова прнстуштли cv (nocrojao је прекид од две године) и Крагујевчашг. Они су образо вали групе у две крагујевачке основне школе: „Светозар Марковић” и „Мома Станојловић", са кбјима раде искуснпјн, старији чланови „Полета”. Рад са поддшаткон ie уобичКјен. Тим перспектившш клинцима држе се предавања из поједишгх области широке лепезе пстражи

вачких програма: археологије, етнологије, турнзмологије, спелеолошје; приказују им се слајдозхг, филмови (за сада су то само „Тимок 77”) н „Јужна Мора-ва 78”, али биђе ваљда пара да се сншш још који филм, надајмо се)... Поред прича и мудровања, клннце треба одвести и на неку акхшју, показати им како то нзгледа на терену, датп »м прилику да окусе и ту страну исграживања (која је она права). Но, због ситних проблема и крупних проблемчпћа Крагујевачке узданнце још нису виделе терен; алп се нада.мо да he нм се ускоро и то догодпги. Дотле, остаје нм само да добро слушају своје старпје другаре пда стално попављају: ~Кад ће.мо Ва акцију?”, цок то некнма не досадп п не одлуче да деци испуне жељу. У надп да ће се из рвих клннаца крји ооећавају израстп прави истраЖlшачп. спремпп да поднесу све лепе н лаке, маље лепе н тешке ства.рн организације, шхструктори дају све од сеое да задовоље њихову жеђ за знагвем и нечим , hobilm. Па пожеЛlшо нм срећу п добре резултатс! Ј. Тодоровић

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

АНУШКА, САКРИО СЕ МИШ

САМИ СМО Y MPAICY, ШТО ME HE Љ\БИШ?

Ако желите да вндите тппнчну нстражизачку оргаинзацију навратнте четвртком у 17,30 у Месну заједницу „Доњи град" Y С. Палаици. Једном ћете затећл преко 20 чланова, другн пут само 8. Бројка Bapispa п у корелацијн је са мнопш факxopmia од којпх су већипа недефинисаии. Исто као код ннфладпје. II попут многпх теоретичара којн покушавају да одреде шта све утиче па одређему појаву, тако ћемо н мн покушати да одгонетнемо зашто стварн узимају овакав ток. Основиа ствар је још увек невелико пстражпвачко пскуство чланова и неловрљна заинтересованост за истражпвачки рад. Behirpa од н>пх има са-мо по једну акцпју, ммош ниједну. А зна се да су Акднје школе истражшзачког животs. Други разлог је педостатак стручних кадрова који би подстаклн рад друтнх група истражнвача (осим хидролога и археолога). А увођен.е нозих програма пстражпвања пре свих пољопривредног, гша итекако велику перспектпву v ово.м крају (нећемо о важности све веће пронзводње хране, о томе слухпате свакп дан, а н цена меса је опст скочпла).

Или би можда- требало размншљати о улозн, значају п -могућносшма мале привреде у паланачкој ошитш-ш, где је још увек мало постигнуто. Оваква и слнчна размншљан»а требало бн да се нађу п на неком од будућих састанака нстражввача н представш!ка друштвено-политнчког жнвота овог града. Што се тиче омасовл.аван»а оргаиизацпје, оно he битп могуће тек кдда се са речи npehe на дела, када се пређе на конкретна истраживања. To cv, V првом реду, вакеид акције које би у ошш условнма требало да нмају првенствено пропагандну функдију. Умногоме бц рад паланачке организације требало да подстакне једна изложба фотографпја сгуовогодlшш,е акцнје која ће епти праћена одговарајућпм предавањпма и бдпжим упознавањем учевнка основвих и средњнх школа са вачком делатношћу. V свако.м случају, мора се пронаћи правп начин да се млада заиитересују за актпвност v организадији н када акција прођс. П. С. као nrro видпте наслов нема шгкакве везе сз текстом. Ocilm што ie гшсаи у -мраку па је мало мрачан.

Горан Мптић