Лист младих истраживача Србије

ОИА. У 85ТОЈ

Већ неколико година уназад после истраживачког лета покрећемо расправу о томе како надаље усмеравати истражпвачке акције. Сигурно за то има разлога, јер свака акција покреће одређена питања која се на крају сведу на једно: нисмо ли са истраживачком акцијом на неки начин ушли у шаблон у коме нам се идеје полако испошћавају. На ову тему одржачо је безброј састанака, чак и једно саветовање, где су пронађене теоретске поставке даљег правца развоја акција, које на жалост још увек нису заживеле. Овогодишња истраживања на Копаонику, као и нека дугооочна истраживања („Ерозија" в ° ОИА „Цер-Иверак“) дали су повода да се поново покрене питање даљег развоја акције, овога пута са реалним изгледима да се изнађена решења остваре и у пракси. Неколико састанака са нашим старијим сарадницима помогли су нам да определимо подручје истраживања у наредним годинама. Природне карактеристике, опште друштвена потреба развоја тога краја, искуства и интерес ОМИ, заједнички су нас определили да то буде Копаоник. Први разговори нас усмеравају да акцију на Копаонику организујемо на више година, a програмски приступ да буде више дисциплинаран. Већ се назиру програмске целине које би требало да буду окосница наших активности на Копаонику. Једна група програма би тремтирала Копаоник са еколошкогРеографског|аспекта,друга би се бавила проблемом развоја пољопривреде, трећа би била у функцији развоја могућих видова туризма, а четврта би била везана за удружени рад. Тренутно је неопходно радити на разради програма и на изградњб система пријављивања и стручне обуке учесника. У свему овоме неопходно је дефинисати и место Истраживачке станице у Петници, која треба не само да буде носилац једног броја пројеката, већ и кључни фактор у стручној обуци учесника, чувању и обради документације и обради резултата истраживања. Овако укомпонована активност РК МИС и Истраживачке станице у Петници,требало би да буде нови, квалитетнији, корак у развоју и акције и организације Младих истраживача.

Радован Драшкић

ДАН МЛАДОСТИ ДА ИЛИ НЕ?

Обећање дато у прошлом броју листа испуњавамо. Пред вама је део резултата истраживања „Дан младости јуче, данас, сутра". 3isor обимности и жеље да оваквом питању посветимо довољно пажње, резултате ћемо дати у неколико наставака. Истраживање у садржинском смислу обухвата: однос младих према манифестацијама које обележавају револуционарне традиције и однос вредносног и манифестног у прослави Дана младости; вредносну процену досадашњих обележавања овог празника као и мишљење младих о даљој сврсисходности оваквог концепта. Овога пута биће више речи о првом сегменту. Однос младих према манифестацијама које обележавају ревопуционарне традиције, показује да досадашњи свечарско ритуални стил обележавања код младих изазива „осећај засићености, политичког формализма и рутуалне исправности". Међутим, и поред тога занемарљив је проценат оних који сматрају да већина тих послова треба укинути (свега 43%). Провејава ми-

шљење да су то ипак значајче манифестације, али би њихсво програме свакако требало осавременити. Нешто другачије оцене изречене су у вези са прославом Дана младости, испоставило се да је она за већину анкетираних нешто другачија од осталих, са дубљим, суштинским коренима у историји, генерацији и друштву користе, те да је као такву треба и даље HeroBarn. Најважније за ову прославу јесте висока оцена о њеним доприносима на зближавању југословенске омладине, развијању братства и јединства, па и стваралачког испољавања великога броја мпадих стваралаца. Чак и они испитаници који су потпуно незаинтересовани или незадовољни досадашњим програмима Дана младости уважавају и посебно истичу ове доприносе. (Не)задовољство досадашњим начином прославе највише је условљено степеном учешћа у некој од манифестација, занимањем, социјалним пореклом и узрастом самих испитаника. Уствари, скоро у читавом истраживању се показује да све послове и мајске активно-

сти више задовољавају млађе узраста (до 18-те године, него оне од 18-23). Очигледно је да са порастом узраста опада задовољство досадашњим проспавама, па и интересовања за њих. Основне критике упућене прослави Дана младости могу се груписати на следећи начин: Многи индикатори показују да је највећи број неспоразума и критичкиХ диференцирања међу младим у вези са Даном младости и њиховом малом укључености у мајске свечаности или недовољном обавештености о њиховој суштини. Ипустрације ради, рецимо да је само 1/5 неукључених задовољна општом укљученошћу младих у прославу, док је међу учесницима програма преко половине „потпуно задовољна“. Други аспект критичности везан је за организацију саме прославе, код великог броја испитаника влада уверење да је највећи део организовања и креирања мајских програма, a нарочито централне приредбе монополисан у рукама уских група омладинских мекаџера и функционера. Трећи аспект критике односи се на слабу везу између манифестација широм земље и централне прослав_е Дана младости. Познато је да мајске дане чине велики мозаик разних манифестација локалног, регионалног, републичко-покрајинског карактера, а све су оне у вези са једном великом манифестацијом штафетом. Међутим, те проспаве ма како биле квалитетне, остају затворене у границама једне организације ипи професије. Четврти вид критике упућен је на саму централну приредбу. Примедбе се највише односе на застарелост и поједностављеност гимнастичке кореографије као основе целе приредбе, али и на примесе соц-реализма у конципирању приредбе као идеологизираког света. Међутим,упркос назначеним и бројним другим критикама садашњег начина прослављања мајских свечаности млади испитаници како они који учествују, тако и они потпунФ не укључени, сматрају да csaкако треба наставити са прославом Дана младости. Ни два процента у узорку није се определио за солуцију да ова манифестација већ сувишна и да је треба укинути. Млади испитанмци чак нису склони ни радиколном променом концепције прославе Дана млдости, већ највећим делом сматрају да „треба наставити овако са извесним корекцијама" (око 84% анкетираних) а за радикалне промене је свега 14,4% испитаника. Агенцнја „МИ“

ИСТРАЖИВАЧИ НА ЧУКАРЦУ

Друштво Младих истраживача из Багрдана је у месецу октобру организовало и извело три једнодневне локално-истраживачке акције: „Томић 84“, (биолошка секција) „Јеринин град 84“, (археолошка секција) и „Рибаре 84“, (историјско-етнолошка секција). Највише истраживача је учествовало на првој акцији, укупно њих четрдесет, али су зато остале две акције резултатски биле успешније. Тако су археолози на локалитету брда Чукарац званом „Јеринин град“ пронашли доста раритета керамике, пре свега византијског порекла, а истраживач Радован Живковић Жиле је пронашао и новчић са донекле распознатљивим грбом, али не и читким натписом. Према легендама, на овом локалитету се налазило најпре утврђење пограничних римских јединица из периода од 3—7 в.п.н.е. Од 7—9 в. ту су живели Триба-

ли. народ трачанског порекла, а од 9 в. насељавају се Словени и руше град који је обновљен тек у време Јерине, тј. изградње Смедерева. Претпоставља се да су га касније уништили Турци. Сам локалитет се налази на доста неприступачном месту тако да Је ван интересовања околних музеја у Свилајнцу и Светозареву. Историчари, удружени са етнолозима, извели су акцију у селу Рибару. Прикупљен је солидан материјал а било је и разговора са појединим просветним радницима села да се при ОШ „Љубиша Урошевић" оснује организација истраживача као секција ДМИ из Багрдана. Друштво је одржало и неколико састанака, а за најактивнијег истраживача месеца октобра проглашена је ученица Мирјана Станијевић, члан археолошке секције.

Здравко Сретеновић

5