Лист младих истраживача Србије

УТИСЦИ

Копаоник?! Да, рећи ћете, предивна планина на југу Србије, зимовање, скијање и још много што шта нам нуде туристички проспекти, рекламе, аранжмани. To је оно што знамо о Копаонику. А да ли сте чули за копаоничка села Ђерекаре, Блажево, Мирницу, Тијевац, Жуч и још многа, подељена у 5 копаоничких општина? Наравно, за нека од њих сте чули, али тек после земљотреса, из извештаја са пострадалог подручја. Морало је да дође до катастрофе да би до јавности допро глас о једном заборављеном крају. Нико није обраћао пажњу на то како живе и злопате се људи у тим предивним забитим месташцима, која од свег богатства, поседују само природне лепоте. Истраживачи су се прикључили акцији помоћи Копаонику и овог лета је организована истраживачка акција у трајању од 40 дана у две смене. Стотинак омладинаца из свих крајева Југославије радило је у две и то: једна на утврђива;у стања грађевинског'фонда, а друга је била социолошка и радила је на прикупљању демографских и социјално-економских карактеристика копарничких општина. 0 ономе што смо доживели и видели на тој акцији, сигурно ћемо сви ми који смо тамо били, још дуго размишљати и говорити. Обишли смо скоро 3000 домаћинстава, упознали сав јад и беду живота једног неразвијеног краја, у коме поред свега, стални земљотреси, некад јачи некад слабији, узнемиравају становништво. Ужасне су последице земљотреса, куће и онако од лошег материјала, сада су попуцале, полупорушене, али нема се куд, мора се поново у њих, са сталним страхом да се коначно не сруше. Сиромашан је ово крај, мало ко је у могућности да сам, ојзојим средствима, поправља ћу, нарочито ако је оштећење ааће. Много је комисија, радних и ко зна каквих још група, у последње две године прошло

овим селима, многе куће су обележене као неупотребљиве, обећано је много грађевинског материјала за поправке, многи кредити по најповољнијим условима, многа бесповратна средства. Међутим, још увек је много оних који беспомоћно чекају на помоћ, страхујући од сутра. Земљотрес је овом крају донео многе невоље, међутим, људи су и пре њега живели изузетно тешким животом, само нико се није озбиљније позабавио њиховим проблемима. Нису људи тек тако напуштали своја села, многи су одлазили тражећи нормалније услове живота. Колико још села има до којих се не може доћи ни једним превозним средством, до њих не воде путеви већ козје стазице. Треба имати јак разлог па се упутити негде изван села, пешачити километрима по пла-

нинском беспуПу. Како то изгледа најбоље знају малобројни ђаци који су принуђени свакодневно да пешаче до школа. Често и напуштају школу, иако су одлични ученици, само због тога што је понекад немогуће стићи до ње, нарочито зими кад завеје снег. Колико дуго ће ти људи још чекати да буду спојени са светом?

Свима нама је незамислив живот без електричне енергије, али до појединих делова Ко паоника струја Још увек није стигла, Ту се још увек навече пале петролејске лампе, исте оне које понеко од нас држи у стану као сувенир, као успомену на једно давно прошло време. Уосталом има ту много ствари које подсећају да се у тим крајевима време давно зауставилб. Куће су трошне, често старије од 100 година, у њима земљани подови, у углу црепуља за печење хлеба, а од намештаја, ту је само сто и дугачка клупа поред њега. Као превозно средство ту се корити воловска запрега и наравно, за обраду земље, волови, Наравно, нису сва копаоничка села толико сиромашна и неприступачна. Има и села до којих воде добри путеви, у којим

се људи не баве само пољопривредом, већ су и запослени у оближњим фабрикама. Ту је животни стандард неупоредивх) већи, становништво задовољније. To су села, углавном ближа општинским центрима, али не треба отићи далеко од њих па се изгубити у брдима и врлетима. Карактеристично је за већину села да у њима постоје многа старачка домаћинства. Није реткост да се наиђе на самог старца или старицу, старе и по 80 година. Жалосно је што се о њима баш нико не брине. Они сами нису у стању да раде на имању, а немају никог ко би им помогао, тако да често немају никаквих извора прихода, Такође смо сазнали да су се многи од њих обраћали за помоћ Центру за социјални рад или Општини, нудили своју земљу, коју нису у стању да обрађују, Општини у замену за пензију, али им помоћ нико није пружио. Ето тако се некако живи на Копдонику. Многи од тих људи су изгубили сваку наду у бољи, лакши живот. Много времена смо провели у разговору са њима, дивни су то обични људи. Доста смо им говорили о сврси наше посете, објашњавали им да резултат свега тога треба да буде побољшање услова њиховог живота. Нису нам сасвим поверовали. А ми? Па нисмо им замерили, можда и због тога што је и међу нама било много оних који ни сами нису веровали у своје речи, поспе свега што смо видели.

Снежана Радаковић

КОСОВО

Акције ми Косова

Покрајинска Конференција МИ Косова организовала је од 9.07. 20.07.84. године у Призрену истраживачку акцију „Призрен 84“ Изведено је шест програма: медицина: „Болести хепатита у Призренском подруч)у“ архитектура: „Призрен, јуче, данас и сутра“ економија: „Финансијока анализа у неким ОУР-а“ етнологија: „Духовна и материјална добра у селима Хаса" архивистика: „Стари документи из окупације турске перандорије и документи и фотографи]е из НОБ“ У акцији Је учествовало око 80

мл»дих истраживача из ОКМИ Приштине, Призрена, Титове Митровице, Урошевца, Пећи и Вучитрна, и десет стручних сарадника из поменутих програмских области. После акције у Призрену је свечано отворена изложба, Од 27, септембра до 3. октобра 84. године, ОКМИ Приштина је организовала акцију „Приштина 84“. Истраживање је обухватило програм медицине, архитектуре, екологије и архивистике, а учествовало Je педесет младих истраживача из Приштине и Титове Митровице.

Басри Пирева

Па шта? - па ништа

Решисмо и ми да се јавимо, да се чује и о нама по нека вест. И ове године клуб МИ „Др. Милан Стојићевић“ Стоматолошког факултета у Београду, организовао је две републичке истраживачке акције, Јулска акција је била на територији СО Лесковац, а августовска на територији СО Чајетина. За разлику од других истраживачких акција, наше акције нису кубуриле са бројем учесника. На две акције учешће је узело 86 учесника: седам асистената Стоматолошког факултета у Београду, десет свршених студената стоматологије, a остало су студенти нашег, сарајевског и нишког стоматолошког факултета, Радни задаци су у потпуности урађени. Извршено је преко 2000 систематских прегледа. С обзиром да је сваки пацијент дошао бар два пута, број интервенција се пење на 5500. Друштвени живот је задово-

љавајући, а контакти са омладином су остварени на иницијативу Младих истраживача. Општинско руководство ССО и даље не прихвата МИ. Једино по инструкцијама виших форума, па чак ни тад, што показује пример OK ССО Лесковац. Што се тиче обраде резултата, то се приводи крају. Истраживачи вредно раде на њиховој обради и за непуних месец дана биће достављени елаборати. 28. X 84. године био је петак. Па шта? Па ништа. To је дан када је одржана Годишња изборна Скупштина нашег клуба. Извршена је измена досадашњег руководства Програмског савета, Председништва и новог Председника. Нови председник је Илијевић Љубомир студент V године стоматологије. За председника Програмског савета изабрана је Проф. Др. Вјера Гвозденовић.

Вујичић Добривој-Доца