Лист младих истраживача Србије

СИТЕ СМЕНИЕ ЈУГОСЛАВИЈА

Оваа година првата и единствена смена, -на МИА „КО ПАОНИК 85” „ПО ТИТОВИОТ ПАТ” од Македонија ја пресхавуваме ние, схуден тите од архитектонско градежниот факултет од Скопје. Причинаха на нашето доађење и пријавување на оваа младинско истражувачка акдија е не само должности како млада елита на оваа земја да помогнеме на настраданите од земјотресох, туку нас не_ spaa и нашаха-идна професија чија схручносх на карактеристичен начин дава помош на ова хрусно подрачје. Дојдени сме тука да се дружиме, да помргнеме, да го шириме братството и единсхвото, да се зближиме и да ш иочувсхвувадш мириоот и друтарсшото на љубовта. Преку шецификата на нашата истражувачка работа доађаме во непосреден контакт оо са!мигхе настрадани од ова природао зло. He мо-

жвме а да не спомнвме дека овие луђе и покрај тоа што се со дакоренет страв од секојдневното тресање на тлото, тие се навистина преMiiO'A' ШСТООрИМЛИБИ и топли. Во деп од нашата работа помошнаа и дие со своите инфармации. Ние, Македонците можеjvre во целост да се соживе©ме со маката и тошкотшгге на Копаоничанигге. На 26 ј<ули 1963. шдииа во рашгге удрински часови и Сковде беше рраашето со земјата, a причината за тоа беше земјотресоот ко.l го повддн. He само што тој вемјотрес однесе толем дел со себе од тогашиата убава скопока архигектура, tjvkv и шлем број човечки животи. Сехо тоа како и денес на Копаоник представуЈваше општа трагедаја. Ho, времето лечи се. Поминаа нешто повеће |од дваесетина горрни, a Скопје за релативно кратко време стана еде» од поваж-

ните цешри иа Балкаеот, па дури и во Ввропа, благодарение на нас и на несебичната солшвдарност од целиот свет. Еден од појдобрите објекти кои го красат градот е железиичката станица која е дворба иа оветскиот авторитет во архитектура, Кензо Таиге, кој исто така го има иаправеио и урбанистјричкиот план на Скопје. Овде се и зградиге на РТВ Скопје, МНТ (македонски народш театар), НИП (новинкжо нвдавачко црешриг јатие) „Нова Мачседони ја' ‘, новагга пшпта, трговскиот ценггар и многу; многу други. Веррваме и се залагаме дека и кжој народ во оваа несрећа ће сгане срећен, a таа орећа ће ovry ја донесеме ние, шшнерите, младината, работниот народ и сите народа и народности на оваа земја, затоа апто снте сме <ние Југосла(вија.

Нацка ВИКТОРИЈА Зоран ГЛИГОРОВ

Шака долара за здраву воду

Тридесетак. учеоника хидролошке акције iy Лужанима, поморавском сслу недаледсо од Алексиица, овог лета исхражују квалитет зоде за пиће 'узете из сеооких бунара. Смешхени у Основној школи Вук Караџић, истраживачи су .једну од учианица претворили у ираву лаборахорију v Кјо;lрј врше хемијске анализе воде| д<ж се бактериолшике аналиве раде v Институту за нефрологију V Нишу. Задатак млвдик исхраживача на ово ј аждији ie да анализирају воду за пиће код тридесет породица v Лужакима, двадесе? у Нозинама и педесет породица у Моравцу. Добивени резултати ће послужити sa упоређење са једним нсгаш истраживањем од пре чехири roдине, како би се уочиле промене у води за инће ко:Је су у међувремену касталс.

Ова акрија, поред свог зна чаја који има за научиа истраживања, има и свој васпитни карактвр. Y току коитакта са мештаиима, истраживачи објашњавају кадсо и на ишји начин је најбоље да заштите своје бугааре и пумпе из којих црпу ;воду. Ycuex је (кажу, ако савехе прихвате и у рракси опроведу v сваком десетом домаћииству. Да ово није без значаја говоре и лињанице које су биле и олредељујујће дри избару лоиације за истражнваљс. Ова хри села у Нишком решону су иозната лао центри .„вндемске нефропахије“ ретмаг оболења бубрега. Шха је ирави узрок ове болесхи у медицинским круговтха ии.је познато али велнке сумње падају на воду ко.ја се упохребл>а!ва за пиће. Наравио уз садејсхво више факхора које, је у овам

РАСЕЉАВАЊЕ Ендемска нефропатија је изузетно опако оболење бубрега и манифеетује се његовим смањењем до потпуног отказивања свих функција. Y Југославији има око 12000. оболелих а јавља се у одређеним регионима наше земље. Позната по томе што се јавља једино на Балкану, она задаје проблеме и нашим суседима Бугарнма. Начин на који они покушавају да је сузбију састоји се у расељавању читавих села и потпуној забрани било каквог насељавања на подручјима која су се манифестовала као жаришта обољења.

случ-ају тешко [раздраничихи. Само иримера ради, дешава се, да две породиде које жи ве једна поред друге и пију воду са једног истог извора бивај.у неједнако захваћене овим оболењем. Из /разгавора ca учесницима акције сазнајемо да су мешгани изузетно осетљиви када се поведе реч о овој хвми. Одмах по дрласку младих истраживача v ова села, мнош су брже боље пожурили да се раопитају да

ли lie се и шихови бунари исшгшвати. Уследипа су мољакања, иуђење иовда. Долазшш су многи са флашом воде у торби (и понудама) и из адаљених швдјастребарских села. Наравно да ov им истраживачи ивлазипи v сусрет колвско је то год бнло могуће. Предреку да удовол>е свим захтевима представља недостатак времеиа и материјала потребног за аналшу. Љубомир ЈОВАНОВИЋ