Лист младих истраживача Србије

Непрекидно се, бар верОално, бранимо од тога да преузимамо нечије туђе форме рада, оне које младим истраживачима нису својствене. Међутим, подуго већ пливамо кроз море семинара: оваквих као у Лозници, оних по

регионима, оних по програмима... Свакако је потребно договорити се, информисати се, одлучити, закључити... Али науком и истраживањима се не бави на семинарима, они се тамо не уче, не настају читави пројекти, не долази се до

њихових резултата на семинарима. Морамо пажљиво избројати већ сада, да нас једног дана не 6и изненадила рачуница да више времена проведемо на семинарима, него, на пример, на истраживачкој акцији. Уколико нас то и

задеси, онда већ на неком, за ту прилику организованом семинару, можемо разматрати могућност за оскивање још једне, нове, друштвеие организације, колективног члана ССО Млади семинарци.

Александра ПЕЈАТОВИЋ

ОСТВАРИВАЊЕ УЛОГЕ МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА У САВЕЗУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ КАО ФРОНТУ СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ОПРЕДЕЉЕНЕ МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

(Делови из излагања Георги Генова)

Ова тема је уједно и захтев Конгреса да се о овом питању разговара, односно, да се размотре задаци сваке друштвене организације, па и Савеза социјалистичке омладине. Много критика је изречено о програмској активности, кадровској политици и још много чему сличном, на рачун самог ССО-а, а и на рачун друштвених организација. Време, околности које оно hock, као и сама млада генерација захтевају да се ССО отвори, да пружи могућност младима, не само онима који се налазе (или долазе) у делегатским телима и конференцијама, већ свим способним и креативним младим људима, да им заиста омогући да предводе једну генерацију, у једној средини. Дакле, не само пружати могу ћност младима да се политички ангажују, већ створити услове за интересно организовање, управо кроз друштвене организације. Само од себе намеће нам се питање како сачувати (и очувати) младе у друштвеним организацијама? Ви сте, током ових десет година, успели да сачувате своју организацију. Она, некако сама, као да тражи младе људе. Међутим, има и оних друштвених opraнизација чије је руководство престаро, па се старосна доб креће и до педесет и шездесет година. Јасно нам је да је неопходно преструктуирање ССО, да нам је потребан један модернији приступ и настојање да наше друштвене организације учинимо управо правим организацијама младих и за младе. С једне стране, потребни су такви програми који he задовољавати интересовања младих, и тако их упутити на друштвене организације да се у њих удружују, а с друге стране организације морају испунити

своју обавезу да се у ССО-у баве једним одређеним сегментом. Око 40% друштвених организација на нивоу општина, без обзира на велики ентузијазам својих руководилаца, услед тешког материјалног, али и друштвеног положаја у средини, се угасило. И управо нас то опомиње као ССО да се морамо прилагодити тренутку. He ретко, догоди нам се да покрећемо неку иницијативу више из политичких разлога, из неког више општеприхваћеног схватања да чеки задатак треба да се обави. Стога, бивамо често неспремни, наступамо без неког стручног објашњења, не успевамо да образложимо нашу иницијативу, и она, углавном, завршава no нашим састанцима, и друштвених организација, и самог ССО-а.

Потребно је упутити позив младој генерацији, посебно стручним људима, односно, људима који су спремни и способни да понуде одређене креативне програме, решења за превазилажење onштег стања у друштву, и у најразличитијим областима. Неопходно је такве људе окупити кроз разноврсне облике деловања, да они припремају, образлажу, разрађују иницијативе. Могу ли то можда Млади истраживачи, односно, људи који ову организацију чине? Покушајмо да отворимо фијоке Младих истраживача, у свим општинама где се налазе и где су били, да кренемо са иницијативама које почивају на обављеним истраживањима, да управо она буду аргумент за реализовање иницијатива

ССО Србије и друштвених организација. Без научног поткрепљивања неће проћи ниједна иницијатива ССО-а, Млади истраживачи, као и друге друштвене организације, поред обавезе да задовољавају интересовања младих, морају се озбиљно бавити још неким од животних питања младих људи. На пример, Феријални савез мора да прати развој туризма (уопште, а и омладинског), почев од инвестиционе политике, пропаганде и тако даље. У својим доменима то мора чинити и Музичка омладина, и Књижевна омладина, и, као што сам рекао, и Млади истраживачи, да они, управо кроз своја истраживања, помажу ССО, и да дају конкретан допринос реализацији једног одређеног програма. Друштвене организације су заиста у тешком материјалном положају. Трагајући за решењима ових материјалних проблема, ми смо скоро успели да обезбедимо 5% средстава остваренкх од игара на срећу за рад, однбсно, програмску активност друштвених организација. Ове године очекујемо, на тај начин обезбеђених, тридесет до четрдесет милијарди. „Отварајући" ССО према младима желимо да остваримо и идеје о градњи наших центара где 6и се окупљали млади људи. Желимо да избегнемо концепцију по којој свака друштвена организација треба сама да обезбеђује материјалну базу, и да сама изграђује објекте, већ да све оне, a и сам ССО, пруже могућности да млади организовано бораве у једном центру. У овом светлу треба сагледати иницијативу о изградњи једног модерног центра, који ће заиста бити у функцији ССО-а, и њених друштвених ор-