Лист младих истраживача Србије

МИ - ЖЕНЕ?!

ОВИМ ПРИГОДНИМ ЧЛАНКОМ КОРИСТИМО ПРИЛИКУ ДА СВИМ МЛАДИМ ИСТРАЖИВАЧИМА ЧЕСТИТАМО 8. MAPI, УЗ НЕЗНАТНО ЗАКАШЊЕЊЕ, ЧЕСТО СВОЈСТВЕНО МЛАДИМ ИСТРАЖИВАЧИМА, А ПРИТОМ И ИЗВИЊЕЊЕ

Усудит ли се (ако сте женско, наравно), да употребите овако (упитно, узвично или како вам драго) наглашено одређење и тиме себе, отворено и свесно сврставате у групу ,сла6ијих“, „лепших", „причљивијих" и каквих све не већ сте направили помак вредан пажње. Нарочито у односу на скупину наших суграђанки које се устежу, стиде и избегавају да изговоре те две чаробнв речи у првом лицу множине... ... Да је то тако, говоре нам резултати анкетирања обављеног у Београду у недељу, 8. марта, на иницијативу (и уз учешће) групе жена при трибини „Жена и друштво“ (СКЦ), а све уз помоћ неколицине истомишљеница; саставивши двадесетак питања на тему женске солидариости, оне су, уместо јефтиних каранфила и варљивих лала, поклониле мало пажње ономе што мисли, осећа и жели да каже (а није смело да пита) око педесвт жена затечених на радном месту, улици, пијаци... Тако прикупљени а свежи подаци, служили су као подлога за разговор вођен увече истог дана, у СКЦ—у, о солидарности жена. И не само о томе. ЖЕНА ЈЕ ЖЕНИ ЧОВЕК ИЛИ ВУК Од иницијаторки овог истраживања (Мирјане Јовичић, Лепе Млађеновић, Славице Перовић и других), могли су се чути најкарактеристичнијк одговори на тему: како се жене више друже са женама, да се та пријатељства мање раскидају у старијим годинама, колико су као узроци тих раскида присутни љубомора и ривалство... Занимљив је податак да је, како се показало, сарадња жена на послу слабија код оних са вишом квалификацијом, али да разлике постоје и у зависности од врсте посла; тамо где он истински испуњава и ангажује, где су активности далеко од исцрпљујуће борбе за превласт и где постоји доказивање само на основу стварних способности, изгледа да сарадња не долази у питање, приметила је једна од учесница у разговору (и анткетираних). Кад је реч о делатности на радном месту, упитане јв доживљавају као напорнију од посла у кући. На овом пољу (ван куће), оне су, изгледа, спремније да се брре за своја права и самосталност. Податак да је око 90% испитаница осетило потребу да се бори за своја права и превазилажење тешкоћа на које свакодневно на-

илази, спонтано је повео дискусију ка питању зашто нема организације која ће женама заиста отворити простор за побољшање њиховог положаја. Организације које двлују у нашој средини са задатком да се старају о томе, изгледа да, судећи не само по резултатима сличних истраживања ставова и потреба жена, већ и по свакодневном сусретању са проблемима који врцају на релацију жвна друштво, не одговарају постојећим потребама и проблемима (или бар ти одговори нису довољно гласни). ОЛИ ТУЋИ ОЛ’ ПОГРЕШНО ПАРКИРАТИ7 Дотле, (сазнајемо из резултата), жене се за помоћ обраћају сестрама, мајкама, ћеркама (њих 70%); неке мужу, брату, зету (?) неке решавају да све задрже у себи и да се не обрате никоме, У ситуацији, замишљеној, када су оне позване да пруже помоћ уз жртву типа: одустати од путо-

вања са мужем и остати поред другарице у невољи једне мисле да 6и неизоставно консултовале мужа, друге 6и размислиле да ли би та другарица у сличној ситуацији остала уз њих; понека би се, кажу, запитала којим ће се другарицама бавити муж ако на пут оде сам?! Чињеница је да већина жена ипак одговара како 6и одустапа од путовања може бити показатељ женске свести и солидарности, али делује вероватније да су ово одговори који се сматрају пожељним. Исти је проблем, сматрају истраживачи, са одговорима већине жена да би притекле у помоћ жени коју мушкарац туче на улици. Аргументи за сумњу у реалност оваквог одговора доступни су свакодневно. Било да се такво догађање протумачи од стране пролазника као представа, као нешто приватно, сумњиво, у шта се не треба мешати било као ситуација изазвана кривицом жене од сличних се сцена обично ок-

реће глава и задржава „пристојно“ одстојање. А колико закон штити жену, упитало се пар посетилаца, када је познато какву она процедуру мора проћи ако жели да докаже да је муж (младић и сл.) претукао. Одговор је уследио у виду чињенице да казна коју мушкарац у таквом случају плаћа спада у категорију казни за погрешно паркирање. Па, ко воли, нек’ изволи за мале nape! Оно што закон, изгледа, нешто боље и много чешће регулише, јесу разводи бракова. На питање шта мисле о женама које се разведу и оставе децу, приупитане одговарају да мисле све најгоре, поготову ако је узрок развода прељуба коју начини жена. Мањина која такве другарице не осуђује, сматра тај корак храброшћу када се зна да жене након развода увек „пролазе rope“ или последњом могућношћу која жени преостаје након дугог трпљења. А већ смо мислили да су општепозната научна сазнања о tomb да на развој детета, погубније од живота са само једним родитељем, делује живот у само наизглед потпуној породици, са поремећеним односима, лишеној љубави. Али и друштвене осуде. Страх од осуде средине повлачи се и кроз одговоре анкетираних на питање да ли 6и радије изашле на место где су окупљене само жене или само мушкарци. Оне пре бирају (ако већ морају, или имају времена да изађу), друштво жена; само, „већ сама ситуација је сумњива", гласи Један од одговора. Трочасовна дискусија потакнута саопштеним одговорима и нагомиланим питањима превазилази увелико дужину овог текста, као што питање положаја жена у друштву превазилази обим расправе о женској солидарности. To Је само један од аспеката, који 6и, уз остале, требало да постане предмет свеобухватног истраживања, за којим, очито, постоји потреба. Чини се да, у том контексту, нема разлога да Млади истраживачи, као организација која улаже своје снаге у оно што је прогресивно, друштвено корисно и потребно, не отвара врата таквим покушајима. До преласка с речи на дело, видимо се на неком од наредних разговора или састанака, који ће, у договору са СКЦ-ом, од 1 .IV, имати свој термин средом, као природан наставак трибине „Жена и друштвсГ. Уз наду да се не ради о првоаприлској шали.

Виолета ОРЛОВИЋ