Лист младих истраживача Србије

КАД СЕ РОДИ ЈАБУКА

Какво је стање воћарства, a какве могућности за његово унапређење на подручју Копаоника једно је од питања постављених групи студената Пољопривредног факултета (Институт за хортикултуру). Одговор су потражили на лодручју Рашке, од 28.06. до 05.07, анкетирајући становништво и прикупљајући податке о производњи земљорадничких газдинстава у десет поткопаоничких свла, о њиховој старосној структури, професионалној оријентацији омладине, расположивим земљишним капацитетима и начинима њиховог коришбења. Општа запажања проистекла из «их, и података о стању во;)ства, врстама, сортама и ar'гехници и сл. могу се изнети и пре подробније обраде. Елем, на овом подручју, процењује група младопољопривредника, постоје природни услови и земљишни капаиитети за развој интензивног воћарства док је сада воћарска производн>а још увек екстензивна, заснована на застарелој технологији гајења. Најзаступљенија врста овде је шљива, а сорта пискавац,

која се наравно, користи за производњу ракије. Одмах затим, по заступљености, шљиву прати јабука, код чијег гајења је проблем већи од застарелости твхнологије најречитије изражен у пктању: шта када јабука роди? Јер, откуп osor и других пољопривредних производа препуштен је стихији, неорганизован и увек неизвестан. Код осталих воћних врста овај проблем не постоји. Оне се, наиме, производе само за сопствене потребе. Кад је реч о инвентаризацији аутохтоних сорти воћака на Копаонику хортикултуролози се могу похвалити проналаском импозантног броја сорти Јабуке, крушке и шљиве свих заједно са особинама довољно до-брим да послуже као почвтни материјал у раду на оплвмањивању воћака, А дивља воћна флора са својим плодовима сачекаће следеће (августовске, септембарске и октобарске) изласке (на терен) студената пољопривРеде да се њима позабаве, и, са радом на гореописаним, започетим темама, наставе.

Евица Мратинић

ФАРМАКОГНОЗИЈА - КОПАОНИК САМОНИКЛИ Група од тридесетак истра живача, окупљена око програ ма фармакогнозије, провела је петнаест јулских дана (од 5. дс 20. јула), на територији општине Рашка, проучавајући лековитс биље Копаоника. Све ово догодило се са циљем да се oflpeflv распрострањеност и заступље ност лековитих биљних врста нг простору од око 200 км 1 , Да 6и се постављени циљ досегао извршено је картирање овог подручја, на основу коге ће бити израђена фармакогнозијска карта, као и прикупљање биљног материјала спремног за хемијске анализе и одлагање у хербар, По први пут, овом приликом, прикупљени су узорци за педолошка испитивања. Хемијске анализе лековитих биљних врста једним делом су извршене већ у (импровизовано|) лабораторији у насељу, при чему је одређиван садржај етарског уља у појединим ароматичним биљкама. Први резултати оваквих анализа омогућавају издвајање самониклог матичњака у коме се етарско уљв налази у знатно већим количинама од уобичајеног. Тервнским испитивањима у овом периоду обухваћен је велики део површине општине

Рашка који је, међутим, углавном под шумом и обрадивим земљиштем, па студа и мање интересовање за неког ко се бави самониклим лековитим биљем. Ливаде су овде прекривене уобнчајеном вегетацијом зечјим трном, хајдучком травом, лубеничарком, јагорчевином. Поред путева, по живицама могу се наћи трњине, дрењине, глог, дивље руже, купине и већ споменути матичњак. По голим и каменитим брдима pacyan су се иве, мајчине душице, разнолики жедњак и ретка подубица. Тек понегде се јаве жбунови вује, јасена, клеке; док се по обронцима букових шума може на велебиље,'лазаркињу, вунасти напрстак. Чак и време је било наклоњено младим фармакогнозичарима, па су посао успешно привели крају. А за крај, поред резултата и, наравно, дружења, остаје и једно велико хвала особљу мотела „Рудар" у Баљевцу (где проведоше дане и ноћи) за љубазност и гостопримство, и једно до виђења, јер сваког госта...

Слободанка Илић