Лист младих истраживача Србије

МИ У БЕОГРАДУ: АНДРАГОГИЈА И ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА НА 36° ЖЕЛИМ ...

Кад тропске врућине завладају градом, већина његових становника жели да побегне у какво-такву хладовину, својих станова, Многима од њих, поготово ако живе у Раковици илити на Вождовцу, зазвонили су ових јулских дана „ретке птице" која на 35 (6,7,8) желе-рад, и које, на питање ,Ко « одговарају ,МИ".Звучи нофантастично, али је истинито. МИ на овогодишњим истраживачким програмима у Београду, додуше, не могу заштити људе од врућине, али се зато труде да је заштите од других, друштвено опаснијих појава; пожара и неписмености. Већ наслућујете (ако и нисте чули), у граду се у I смени реализују два пројекта: први везан за противпожарну заштиту и други који утврђује стање из области андрагогије као клупске акције АПИК-а. Ако ова два програма наизглед и немају много заједничког, њих, осим истог пребнвалишта (у Пионирском граду) повезује међусобно интересовање учесника једних за програм оних других, Ово интересовање резултирало је у више наврата и у конкретну помоћ коју учесници програма ППЗ-а пружају андрогозима на терену. Л|Наставак истраживања *«Л)писмености започетог у Београду 'B5. године, показало је, своје чврсто оправдање, и на подручју Раковице, слике неписмености вапе да се расветле, а раније запажање о „бауку повратка неписмености", потврђује се, примећују истраживачи, и овом приликом. Превентива у овој области, проблем је који, на жалост, се поставља као горући проблем и истрајан у својој комплетности. Кад је реч о „горућим проблемима" и превентиви, треба рећи и коју реч више о програму противпожарне заштите. Оно што се у овом тренутку, док је истраживање још у току, може закључити јесте да вишеспратнице нису довољно заштићене од пожара. Дешава се тако да су управо у зградама где су се пожари дешавали, уређаји за обезбеђење од по-

жара још увек неисправни и напуштени. При том не постоје подаци о њиховом стању, па се очекује да ће ова акција МИ имати заиста низ позитивних ефеката. Колико смо у праву, показаће време и детаљнија обрада података прикупљених овим ис-

траживањима. Можда ћемо тада бити спремнији да одговоримо на вечито питање да ли је важније знати или имати? Један од испитаника одговорио је овако: „Знати а имати. Имати a не знати дође му на исто!“ А шта бисте ви на ово?

Виолета ОРЛОВИЋ

КАД КЛИНЦИ МАСКИРАЈУ БАЛ ПОД МАСКАМА

Те прохладне летње ноћи (11.08.), група људи преобучена у гусаре, чудовишта, кловнове и шеике, грабила је ка централној згради Пионирског града. Први је стигао (и заплесао) богати шеик са камилом и својом миљеницом из харема, Шеик горда корака а миљеница заводљивих покрета, баш као у пустињи Арабије. А онда све пропаде, јер шеик откиде камили главу. За њима је симпатична клова(н), црвеног лица и у шареном оделу, безбрижно изводила своју представу. Превртала се, скакала и смејала од срца, тако да је публика громогласно поздравила. У грчевитој борби за друго место учествовали су Циганка Марика (право из табора) и Тиберије и Инкогнита (право из старог Рима). Пошто је Марика омађијала жири, освојила је друго место а Тиберије и Инкогнита достојанствено, царски поднели треће, прошетавши своје беле одоре, зеленило на глави и слушалице (вокменске) у ушима. А у финалу наступише Веца вештица и трио Фантастикус. Веца је скичала као слепи миш и лепршала на метли, док је трио Фантастикус велелепном глумом и (нешто слабијом) маском одушевио жири и публику. Тако су они поделили прво место а и 500 грама слатке награде (за генерацију која расте). Новинарска секција подмлатка

ЛЕТЊА ШКОЛА ПОДМЛАТКА БЕОГРАД ЈАВИЛА СЕ ЉУБАВ

Ускоро ће крај акције и сви ћемо се разићи са пуно лепих успомена на наше другове и руководство. Том растанку не идемо у сусрвт са пуно радости. Мисли нам се враћају на почетак He ретко сами г.еби постављамо питање: „Како смо овде доспели?" и „Шта нас је привукло овој акцији?“. Одговори су разноврсни, али постоји један који је јединствен за св» младе истраживаче, a то ĆB дружење. Ово није школа гдс се учи на класичан начин, да не кажемо буба. Овде учимо, али другачије. Са жељом да сазнамо нешто више о астрономији, биологији, хемији, рачунарству, породици, рекама и многим другим занимљивим стварима, пут нас је наseo у Пионирски град. Нисмсв се надали да tie нам бити лепо. Окупили смо се из више градова наше земље. Има нас из Осијека, Ниша, Крагујевца, Смедерева, Сјенице, Барајева, Пожеге, Сремчице, а највише из Београда. Као једна велика породица, од четрдесет чланова, на челу са „мамом и татом" (наше руководство) живели смо, учили и волели се. Учили смо о рекама, шумама, и истраживали Саву. Правили смо неке нове програме на компјутерима. Посматрали звезде телескопом. Уређивали новине и правили накит. Свако од нас пронашао је себи забаву у некој од секција. Али, ту смо и да се забавимо. За то се побринуло и наше руководство. Осим диска којег имамо скоро свако вече, ту су и игре без граница, филмови, и слично. Н Али, акција не 6и била акција, а да се не јави љубав. А за тако нешто побринула се ноћ. Након предавања и истраживања по терену, када прође вечера, млади истраживачи тек онда започињу свој живот, па тако све док велики подочњаци не најаве јутро. А са јутром настаје и нови дан, још ближи крају акције.

Драгана МИХАИЛОВИЋ