Лист младих истраживача Србије

СР СЛОВЕНИЈА KAKO ПЧЕЛЕ ПАСУ, ИГРАЈУ И ПОНЕКАД БОЛУЈУ

Иовог истраживачког лета Савез организација за техничку културу Словеније и покрет Науку младима организовао је, широм Словеније, омладинске истраживачке таборе, из разних области науке. Традиција покрета Науку младима, или како Словенци кажу Gibanje znanost mladini, је доста дуга и почиње са 1965. годином. Од тада организују се истраживачки табори и такмичења у знању на нивоу школа и републике. Велику заслугу у ширењу и разеоју овог истраживачког покрета имао је професор географије др Марјан Жагар све до 1980. године, када је прерано преминуо. Његова активност на ширењу идеје и покрета Науку младима била је присутна и на подручју Косова и Црне Горе, где се покрет тек почињао да развија. Од 1974. године др Марјан Жагар је и председник међународне организације за ваншколски истраживачки рад младих при UNESCO ICC (International Coordinating Committe). Данас y Словенији делају заједно покрет Науку младима и Савез организација за техничку културу Словеније. Имају заједнички републички координациони одбор, који је организатор школских такмичења у знању из појединих области наукв, као и омладинских истраживачких табора на пионирском, омладинском или студентском нивоу. Сва-

како треба споменути добру сарадњу са сличним организацијама у Италији и СР Немачкој коју Словенци већ низ година одржавају. Као облик сарадње- појављују се заједнички истраживачки кампови са младима из тих земаља. Треба споменути свакако и рад клубова Младих истраживача, који су лоцирани или на Универзитету у Љубљани или пак у средњошколским центрима. И кад смо већ код тога ваља поменути Клуб истраживача из Копра као један од најстаријих, и њихове контакте и заједничка истраживања са биолозима из Србије. Један од табора који се овог лета одржавао је и табор из пчеларства, од 3. до 10. јула на Гори код Кршког. To је мој други истраживачки сусрет са Младим истраживачима пчеларима v Словенији. И остаће ми свакако у сећању по гостопримљивости и другарству како са учесницима табора, тако и у сусретима са младима тог села. Смештени смо били у Ватрогасном дому, исхрану смо сами организовали, прилагодили просторије нашим потребама, поставили смо и туш који је имао топлу воду захваљујући Сунцу, и све то је табору давало посебне чари. Рад везан за пчеларство одвијао се у више група, и то: група за проучавање пчелиње паше (ментор Метка Шкорник

биолог), затим група за анализу поленовог праха (ментор Јанко Роде биолог), група за проучавање varroae jacobsoni (ектопаразит пчеле), затим група за проучавање пчелиног плеса (ментор и главни организатор Јанко Божић биолог). Радило се од 8 до 17 часова. За време табора организована су и стручна предавања из пчеларства, и то са темом пчелињи плес, као и сусрет са пчеларима тог краја. Искористили смо један дан за посету Кршком, и имали могућност да се упознамо са културно историјским знаменитостима овога града. Права посластица за истраживаче била је посета Капуцинском самостану и старој библиотеци, где смо видели и упознали се са књигама штампаним почетком XVI века. Резултаги до којих смо дошли били су интересантни и представљени су и анализирани последњег дана табора. Направљен је катастар медоносног бнља са богатим хербаријумом. Урађене су и анализе поленовог праха, микроскопске, и детерминација у односу на биљке са које потиче. Било је дана када је група за анализу пчелињег плеса вршила посматрања од 5 до 20 часова, заправо настављена су истраживања од прошле године, само сада уз коришћење аудио —визуелне техни-

кв (имали смо на располагаљу видео камеру и магнетофон). На основу овогодишњег искуства уочене су и неке нове могућности у будућем раду. Писање крајњих резултата предстоји, а заказан је и сусрет учесника табора у Љубљани. Свакако да би и Млади истраживачи Србије могли, у сарадњи са студентима ветерине или факултете, да буду иницијатор организовања истраживачких акција из области пчеларства. На овим факултетима еминентни професори из области и на њихову помоћ треба рачунати. Такође, била 6и интересантна и сарадња са ЈНА, која има пчелињаке на својим економијама, и намерава их проширити. И ту 6и Млади истраживачи могли да обуче средњошколце који се занимају за рад на пчелињаку, а стечено знање би искористили у редовима ЈНА, јер 6и били ангажовани у раду с пчела^а. Идеја свакако има пуно и било би паметно направити један заједнички састанак са свима заинтересованима о овој области, и поразговарати о будућем раду и истраживањима у пчеларству и укључивању младих у ову област.

Михајло Вукојчић