Лист младих истраживача Србије

НОВИ ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ

ППрограи „Исхрана у прнроди“, који је остваривала посвбна група у Клубу иладкх истраживача у Ваљеву ]е, многи се у тоие слажу, био наЈатрактивнији првд Јавношћу. ТаЈ програм је започела екипа вминентних армиЈских и цивилних стручњака за потре-

ба Санитвтске упраае Државног секретаријата за народну одбрану. Клуб иладнх истраживача је успостааио контакт са овом вкипом и њени члановн су били веома заинтаресозани и вољни да ин пренвсу caoje знањз и искуетва.

Савоз лекарсхих друштава организовао је 1961. године Саватовање о припремама здравства за општенародну одбрану. Поред осталих, присуствовао је и генарал-пуковник Др ГоЈко Николиш, који је тада био началник санитетске управе ЈНА (јвдан од иницијатора Саветовања). Развила се дискусија, у којој ce дошло до закључка, да би требало добро проучити дивљу флору и фауну у нашој земљи и видети какве могућности пружа за иохрану у ванрвдним приликама. Након Саветовања генерал Николиш је наредио да са форимира истраживачка група. Програм је припрамио Др Боривоје Врачарић и формирана је екипа, коју су чинили стручњаци различитих грана; порад двојице лекара у њој су били официри оперативних једнница, интедантски официр, биолог, ветаринар, миколог најбољи познавалац гљива у Југославији, покојни Војтек Линтнер као и стручњак за кулинарску технику Др Милвнко Увалин (иначе arpoном). Други део екипе, два хемччара и два лаборанта, pa-

дили су у покретној лабораторији. Они су анализирапи и конзервирали узроке за даља испитивања. Истраживања су трајала седам година. На терену су проводили по петнаест дана у свим годишњим добима. Закључено је да су зима и лето ввома оскудни јестивом дивљом флором. За подручја истраживанаа изабрани су репрвззнтативни терени у целој Југославији, углавном терени који су у току Народноослободилачког рата били попришта великих битака полазаћи од пратпоставка да ће у евентуалном будућем рату имати страташки значај. Паралелно су вршена истраживања у копненом подручју: равница, побрђе, брда, планине, па чак и мочваре и на острвима. Дошли су да закључка да ја природа наше замље ваома богара Јестивом дивљом флором и фауном и да се организоване груле људи могу npaхранити, било користећи искључиво намирница из природа или као допуну радовној иохрани. У току боравка на терену вршена су истраживања утч-

цаја оваквог начина исхране на људе, тражен Је најбољи начин за припремање јела и конзервисање намирница из прнроде. Током истраживања снимљена су и чатири наставна филма: .Скривене калорије", .Гљиве", .Јестива дивља фауна' и .Јестива дивља флора", као и многобројни слајдовн. Резултати истраживања, добрим делом, публиковани су у књизи .Исхрана у природи". Врло значајно је било упознати и ширу јавност са могуИнортима које природа пружа. Организован ја низ прадавања и инструктажа. .Циљ ја био да се правазнђу оне устаљеке аверзије према исхрани у природи - , каже Др РајшиК На једном од тих предавања ступили су у контакт са групом омладинца која је у то врама, 1969. година, основала Клуб младих истраживача. Интервсовања је било обострано и Млади истраживачи су, уз несабични подршку и помоћ Др Врачарића, Др Рајшића, Др Чолића и Др Увалина, започали истражнвања у овој области. Др Врачарић нзражава за-

@ На csojoj годишњој Скупштики Друштво истраживача „Владимир Мандић Манда“ додељује Повељу почасног члана генерал-мајору, професору Др Боривоју Врачарићу, пуковнику, Др Радониру Рајшићу и дипл. инжењеру шумарства Др Душану Чолићу за изванредан доприкос раду Друштва у протаклих двадесет година.

довољотво што je: .... ндеја в пала на такво плодно тло и што су се ваљевскч омладнн- ■ ци свесрдно залагали да се s активност продужи даље, да s се развије и продуби. Видали N смо да са у тој сарадњи може s постићи више значајних резултата: прво, оваква омла- динске групе истражиће у \ својој околини и употребити резултате наших истраживања. Друго, то је корисно јар : се добијају детаљнији резул- тати за нашу територијалну одбрану. Треће, важна је ствар : што омладина упознаје своју • земљу; упознаје природу. Природа постаја амбијант у кома ce он нормално крећа. Радо се саћа Младих истраживача и Др Рајшић. 0 акциЈама на којима је учество-: вао са Младим истраживачима каже: .Били су то стварно: лепи доживл>аји и заннтвресо-,ваност је била потпуна. Ја сам\ већ тада могао да научим не- .што ново од Младих истраживача*. Горан ТРАИЛОВИЋ Миодраг МАНДИЋ