Луча Микрокозма

Ми ђе естри

_рање у многоме поетског карактера (као Бергзон) · Леопарди, Бајрон, Леконт де Лил, Гете, Шекспир

ФИЛОЗОФИЈА У „ЛУЧИ МИКРОКОЗМА“

Филозофија је хладно размишљање о свету и животу засновано на чињеницама искуства и логичким законима мишљења.

Поезија, у колико расуђује о бићу света и живота, није хладно размишљање, већ размишљање засновано на осећањима и жељама.

Док је филозофија апстрактна и рационална, дотле је поезија интуитивна и ирационална. Филозофија и поезија, као типични правци духовне делатности, искључују се дакле узајамно. Ипак није немогуће да се оне обе налазе у истом човеку. И ако је број таквих примера мали, ипак примери постоје. Тако Ниче, Платон, Шопенхауер, Бергзон примери су филозофа који су или у исто доба и песници (као Ниче) или чије је филозофско ства-

примери су песника, који су у исто доба више

• или мање и филозофи. У оваке песнике иде и наш ' Његош,

У мојој једној ранијој студији!) изнео сам филозофију Његошеву у „Горском Вијенцу“. У овом кратком чланку указаћу на најзначајнија места у „Лучи Микрокозма“, у којима се налазе изражени филозофски погледи Његошеви. У првом одељку биће говора о песимизму његовом, у другом о његовом учењу о бесмртности душе, а у трећем о погледима Његошевим на биће божије и на виши свет

1) Види „Филозофија у Горском Вијенцу“, друго поправљено издање, Београд, 1920.