Македонија

2

македонија

маља, било поводећи ce за Бугарима, било што нису умели, или нису хтели, да појам о Македонији проуче и критички утврде. Тек на неколико година пре великога рата професор Географије на Универзитету y Београду, Др. Ј. Цвнјић, на основу многогодишњег путовања по Македонији и на основу проучавања целокупне литературе о њој, утврдио je, несумњивим фактима, да ce Македонија пружа, својом средином, на средњем (испод Скопља) и доњем току реке Вардара, и да ce на западу протеже до великих језера, Преспанског и Охридског, a на истоку до реке Струме, a негде и Месте. Према томе, y састав Македоније улазили би крајеви око Охрида, Бнтоља, Водена, Солуна, Дојрана, Струмице, Сереза и Кавале. Све остало, северно од тога, није Македонија. Да би ствар била сасвим јасна, ми ћемо навести нешто од Цвијићевих разлога. Да бисмо, пак, били чисти од свакога прекора, ми ћемо из његове аргулlентације навести само оно, за што му нико не може приговарати да je израз данашњег српског патриоте, и uno, према томе, не може подлегати никаквој сумњи. Цвијић ce, за одређивање простирања Македоније, између осталога, послужио и старим географским картама, које су изашле до првих десетина XIX века, до времена, дакле, кад још нису биле искрсле националне парнице о границама балканских народа и кад су тврђења учених географа почивала само на фактима. Од како су ce, y XVI веку, јавиле боље и потпуније географске карте, вели Цвијић, „па све до пред крај XV II I века, најтачније су карте Балканског Полуострва шалијанске, особито млетачке, за тим Меркаторова и француских „краљевских географа", ма да су последње, често, копије италијанских. На свилш најбољим картама, тих времена, налази ce име Србија и захвата и неке крајеве, који су на југу од Шарпланине и Скопске Црне Горе. На Меркаторовој карти Европе (Duisburg 1554) су централни делови Балканског Полуострва лоше и са врло рђавом номенклатурсш представљени, тако да ce нн најважнија