Македонија

163

МАРОДНИ ОБИЧАЈИ

љама, који je живео y истим социјалним условима, одржали су ce и исти обичаји. Још пре 1861 године, описала су два Македонца, Браћа Миладиновци, нешто македонских обичаја. 1 ) Сви њихови описи y свему ce слажу са описимаобичаја из осталих српсгих земаља. 1886 године, наштадшао je велику збирку народних обичаја из Македоније руски научник и зелики познавалац Македоније, Ив. С. Јастребов. 2 ) Његови описи обичаја о Божићу, Новој Години, Богојављењу, Месојеђама, Светом Лазару, Великој Недељи, Ускрсу, Ђурђеву-дне, с нарочитим молитвама за кишу (додоле), свадби, рођењу, псгребу, слави и тако даље, потпуно ce слажу са ршкима истих обичаја y других Срба. 1907 године, наштамиала je Српска Краљевска Академија велику. збирку обичаја из околине Скопља, коју je скупио Ат. Петровић. 3 ) Иса њима je нсти случај. Пигац ове књиге je редактор једне серије „Зборника" српских народних обичаја, коју издаје Српска Краљевека Академија y Београду. Између осталих рукописа, он je, пред cam рат. спремио за шталшу велихи рукопис обичаја из околине Ђевкоје je, још npe 1912 године, прикупио Г. Ст. Тановић, учитељ, родом из Ђевђелије. Ту су описи обичаја свакога дана, преко целе године, за тим, сви обичаји око рођења, свадбе, погреба, земљорадње, лова, риболова, сточарства, трговине и тако даље. Сви, апсолутно сви, обичаји из околине Ђевђелије, и y целини, и y детаљита, нису ништа друго до обичаји, који ce налазе и y другим деловима српскога народа. Такву идентичност ни из далека не показују обичаји Махедонаца, кад ce пореде са бугарскима. Много je важније што обичаји Македонаца и других Срба нису исти са бугарскима. Много je обичаја,

! ) Братва Миладсиовци, Бжлгарскп народни пњсни, Загреб 1861, стр. 515—524.

2 ) Ив. С. Лстребовг, Обичап и rrhcna турецких Сербоег, С. Петерспургв 1886.

3) Српски. Етнографаш Зборник, књ. VII. стр. 333—528