Македонија

ИАРОДНА ТРАДИЦИЈА

171

традицији, y почетку XIX века, стеклоу Европи врло висок глас, a њезином скупљачу пријатељство и поштовање првих људи, као што су Гете, Шарл Нодие, Проспер Мериме, Џон Бауринг, Валтер Скот и тако даље. „Срби имају право што ce поносе својом народном поезијом, но још више треба да ce поносе својим Вуком С. Караџићем“, ■ — вели бугарски научник, Др. Ив. Д. Шишманов. 1 ) Мање je познато колико je српска народна диција пуна српских етнографских елемената и cpnских историјских успомена. У љој много noмена српских народних обичаја, народне културе и народног схватања о себи; за тид, y њој je врло много историјских личности. Ko би покушао да на основу српске народне традиције обележи границе српскога народа, не би ce огрешио о истину. Српске народме песме, из српских земаља изван Македоније, сматрају Македонију као српску земљу. У једној народној песми, коју je, y почетку XIX века, забележио Вук С. Kapai,:nh y Сре.му, опевају ce српски градови, владаоци и војвсде y средње.м веку. Поред необичне лепоте, значај ,е ове песмеутоме, што je y њој Србин из Срема, дајући израза општелг мишљењу народа српскога о свол.е простирању, обележио тачно границе српскга народа. У Македоиији ова песма помиње ове српске градове, владаоце и војводе; ~У Кратову граду бијеломе „Онђе бјеше Кратовац Радоња; „На б;:јелу граду Куманову „o.lђе бјеше Констаптине Бего; „На Солуну граду бијеломе „Онђе бјеше Војвода Дојчине; „На Прилепу граду бијеломе „Оиђе .бјеше Краљсвићу Марко ■ „Спе то беху наше војеводе, „Све су били, па су преминули, „Који, селе, они преМииуше, „А који ли они пзпшуше „Данас тога нема ии једвога... 2 )

!) Сборникг за народни умотворент, наука и књижтш I. Софил, 1889, стр. 15.

2 ) Вук Ст. Караџнћ, Српске. народне песме, Београд 1894. књ 111,54 -55.