Македонија

173

НАРОДНА ТРАДИЦИЈ A

„Славу слави Краљевићу Марко, „Славу славп светога Ђорђија, „У Марка су многе узванкце „Двјеста попа, триста калуђера „И дванаест српскијех владика Д) Исто тако славу слави и Константин Дејановић 2 ) и други јунацп народне поезијеу Македонији. * Тако српска народна традијција изван Македоније сматра Македонију . Народна традиција из Македоније показује још очигледније српски карактер Македоније. Од како ce о народној традицији y Македокији зна, опа je само српска. 1704 године, путовао je калуђер манастира Раковице код Београда, Јеротије Рачанин, за Јерусалим. Пролазећи кроз Mai едонију, он je од мештана забележио кешто локалне традиције. Све што je забележио показује да су y народу, y оно доба, живеле само српске успомене. На један дан јужно од Врања показали су му сељаци место, на коме je за време српскога господства, била велика варош са четрдесет цркава,које Турцизову Крк-Клиса(четрдесетцркава). Недалеко одатле je место, које мештани зову шаторишта Марка Краљевића, Милоша Обилића, Реље Омућевића и Новака Дебелића. Све су ово српске историјске личности. Одатле je Рачанин дошао на конаку Горобинце, на Овчем Пољу. Ту су my сељаци показивали развалине старих градова и цркава, које су некада „Срби правили, a сада je све то пусто". Још су му рекли када су ce Срби доселили y овеземље, „да су прво пали на Овче Поље и ту сковали од бакра гувно, јер нису умели врћи на земљи.“ За Демир Капију на Вардару Рачанин вели да je иарод зове „Демир Капија- Краљевића Марка." 3 ) Народна традиција, која je y XIX веку покупљена y Македонији, још боље показује њезин српски карактер. Нарочито ce много прича y Македонији

•) В.С. Кзраџчћ, Српсквнародне песме, књ. 11 Београд, 1895, стр. 215

2 ) Ibidem, 345.

3) Гласпик Српског Ученог Друштва, књ. ХХИ, стр, 228-230.