Македонија

180

МАКЕДОНИЈА

И списак ових имена узели смо само из збирака народних песама из Македоније, које су скупили бугарски скупљачи. 5. Македонске народне песме не знају ништа ни о бугарским историјским догађајима, ни о бугарским историјским местима, ни о бугарским. историјским личностима. Неколико бледих подсећаја на Бугаре, као што су помен „Краља Шишмана", и Софијског поља, баш и ако нису намерни фалсификати,не казују ништа. Бугарп не знају за реч краљ. 1 ) Ту су реч само Срби могли употребити. „Софијско поље“, по народним. појмовима, није бугарска већ српска област. 2 ) У српској ce народној поезији помињу врло често h туђе земље: Италија, М аџарска, В енецпј a , Албанија, Румунија, Русија, Турска и Бугарска и јунаци тих земаља. Врло je важно да ce y ;македонској народној поезији Бугари и њихове земље мање помињу, но y песмама из осталих српских земаља. И Бугари су имали историјских догађаја, историјских места, и историјских- личности. Македонци о свему томе ништа не знају. Оно што знају то je српско. 6. Српски je народ y својој поезији врло много пажње поклонио својим старим манастирима. Нарочито je y поезији прославио Хилендар на Атонској Гори, који je биопрви извор српске културе илитературе средњега века. И Бугарису имали на Атонској Гори свој манастир, Зоограф, који je старији од Хилендара и такође врло важан центар бугарске културе средњега века. У македонској ce поезији од атонских ма настира помиње само Хилендар, о Зоографу нема ни помена. У македонској ce поезији опевају и други српски манастири; од бугарских ce не помиње ни

! ) Реч ..краљ" Бугарима je непозната. To je 6јго разлог, што ce нн садашњп бугарскн краљ y Бугарској нс зове краљ 'него „цар“. У Македонији су речикраљ и краљпца свуда познате, онако псто као и y другим српскнм земљама. Краљевића Марка, и y поезији п y живом говору, Македонцп зову „краљ Марко".

' 2) Српска иародна поезија никад не смзтра-Софпју и. љену околнну другојаче, но као српску.