Македонија

ЗАКЉУЧАК

185

тога, да ce „наша македонска браћа одуче од српског изговарања бугарских речи“. 1 ) Највећи бугарски шосинист Офејков (псевдоним секретара Бугарског Егзархата и доцнијег бугарског конзула y Солуну, Шоиова) написао je, још 1888 године, на француском ј||ику, једну књигу, којом je тежио да докаже бугарска права на Македонију. Књига je скроз тенденциозна, па ипак ce y њој признаје да су, пре оснивања Егзарх-ије, Македонци „били лишени националне (наравно бугарске) свести“ , 2 ) Врло познати бугарски првак и политичар М. Стамбулов није волео Македоице због њиховог издајства и због недостатка сваког реалног патриотизма (наравно бугарског). 3 ) Оваквих прнлера, к.оји показују да су Бугари знали да Македонци нису Бугари, могло би ce навести још врло дшого. Ми ћемо навести само још један. Он je из једне бугарске књиге, y којој су бугарско гледиште на Македонију и на бугарски програм y њој, изражени на основу утисака, које су Бугари већ дуго имали y Македонији. Књига je штампана приликом прославе хиљадугодишњи:-,е Светог Ћирила и Методија и носи наслов „Македонија о хиљадугодишњици Светога Ћирила и Методија, или садашње стање бугаризм.а y Македонији“. У њој ce, истина, као и свуда, тврди да je Македонија бугарска земља, али ce врло јасно наглашава да јој становништво мије бугарско. „Ако Македонија не буде бугарска, вели ce y тој књизи бугарска држава неИе бити створена.То je оно што треба знати и никад не забораЕити". Али „мора ce признати и једна жалосна и стидна ствар: највећи део Македоније пема оне националне свести, која je потребна једноме троду, да би могао категортки тражшпи своја права. Кад би данас Европа затражила

1) П. Драганов, Mse'tanin С. П. Славт. Благотвор. Обцества, 1888’, навод y Македонији од Ст. Протића.

2 ) Ofeicoff, La Macédoine, Phi 1 ippopoli 1888, стр. 45.

3) „He (Стамбулов) also grew to dislike the Macedonians on account of their treachery and want of ree l sens of patriotism../' (M. Stambulnff by A Holme Beaman, I,mi don 1895, crp, 40).