Македонија
16
македонија
je Бугаре, још од првих дана њиховога живота на Балканском Полуострву, издвајао од Јужних Словена и који je и њихове туранско-словенске потомке потпуно издвојио од Јужних Словена. То je њихова социјална организација. Бугарска државна организација, донесена и пресађена међу покореним Словенима, уништила je, на свагда, сваки траг племенске словенске организације. Бугарска je државна организација, y току њихове историје, y неколико махова, пропацала, али уништена племенска организацнја, y Бугарској, никад није могла оживети. Са племенском организацијои y Бугарској je нестало и свију социјалних обичаја, који проистичу из племена, братства и породице. Докле ce, y свима осталим југословенским земљама, чувају, још и данас, било остаци старе деобе на племена, било чак и племенске организације, било свеже успомене на њих, било обичаји, који ce односе на пле.ме, братство и породицу, дотле je све то y Бугарској, рано, и без трага, ишчезло. Докле ce од племека, y Бугарској, нису ни имена очувала, дотле су, y Македоннји, као и y другим југословенским земљама, племена живела, не само y старини 1 ), него живе и-до данас. 2 ) Разлику између Бугарске и Македоније, y том погледу, истакао je, још 1848 године, руски научник В. Григорович. Пошто je навео имена данашњих племена y Македонији, он вели да Бугари „немају племенских назива". 3 ) Бугарски писац В. Кнчов такође тврди да „je изгубљена
1) 0 словенским племенима y Македонији после досељења Јужних Словена y њу види: Б. Прокпћ, Постанак једне словенске царевине y Максдонији (Глас Српске Краљевске Акаде.мије, књпга LXXVI. стр. 294—-297). Ту су, по византијским нзворпма, наведена ова пмена словенских пле.мена y Македонији; Брсјацп, Драговићи, Сагудатп, Велегостићи, Војинићи, Ринхнни, Струмљанн, Смољанм.
2) Данас ce још тачно знају областп протезања овпх племена y Македонији; Брсјаци, 'Мрваци, Шспсеп, Полввапи Бабуни, Кецкари, Мпјацп (В. Грггороричт,, Очеркк путеше cmeiû no eeponeücKoü Турцш, Казан. 1848 стр, 196).
3) В. ГригоровиБ, Очеркг, стр. 196.