Македонија

23

Македонска држава

дужду млетачкоме, од 1345 године, Краљ Душан ce потписује: „Stephanus rex totius imperii Roman i a e dominus". Грци становници овога „Римскога Царства" (Romaniae) називали су ce Римљанима, Pop-aioi. Грчки ce језик, свуда на Балканском Полуострву, y живоме народноме говору, назива „римским". Турци и сад именом Урум ( Рим) називаЈу Грке и грчки језик. Турска реч рум-мплет значи грчки народ. Ово не вреди само за Европу, већ и за Азију. КрајемХ! века основано je y Иконији, y Малој Азији, на земљишту, које je дотле било саставни део Византије, ново султанство под именом „Рум-султанство". Очевидно je да све ове ствари немају никакве везе са Римом, сем што су успомена на некадашње римско владање. Као што римско име y немачком и грчком царству нема никакве везе са Римљанима, исто тако ни бугарско y Македонији нема са Бугарима. Сва су она само потсећај на државе, чија су права присвојена. У осталом између становништва Бугарске и Македоније прављена je, непрестано, разлика. Поп Дукљанин који je писао своју Хронику y Бару, y XI веку, зове Македонде Самуилове државе Bulgarinil), a Бугаре њиховим правим именом Bulgari 2 ). У германским хроникама и на многим другим местима, Македонци ce називају Bulgarii (Bulgariorum) a Бугари Bulgari 3 ). Најзад, Македонци сами себе y старо доба нису никада називали Бугарима. Професор Универзитета y Бкопљу, Г. Dr. В. Ђерић, проучивши све споменике, који ce односе на Македонске Словене, од најстаријих времена, дошао je до закључка да „од HajCrapnjnx времена, па до почетка XIX века, нема ни једног поузданог примера, где би Македонци сами себе називали Byi арима, или свој језик бугарским" 4 ).

! ) bamuel lmperator. (J. Crnčić, Popa Lctopis... t\raljevića 1874. ctp. 41),

3; „ho tempore (9bb) defunctus est BuLgurorum Imperator Petrus nomine" (leidem 3ö).

3; t>. Ирикић, ИостанШ једне словенске државе y Македошји, с. 32и.

4 ) Dr. B. Ђерић, 0 српском имену y Старој Србији и Македонији, Београд. 1914. стр, 42.