Македонија

32

македонија

скога цара за бесттравно. Грчки патријарх Калист анатемисао je новога „неканоничнога" патријарха и„незаконитог" цара. Грци нису хтели да 4yiy за српско царство, које ce оглашавало на територији, коју су они некада држалиинакоју су полагали право. Цар Јован Кантакузен y својој „Историш" никада не назива Душана царем, већ сшо краљем. Тако je и y другим византиским историскн.м изворима. Бугари, међутим, не само што y српско.ме патријарху и цару нису гледали никакву узурпацију својих права, и не само што ништа противу њих нису предузели, већ je Душаново крунисање за цара, извршено y Македони;и, ина основу освајања y Македонији, изведено поред благослова сопског патријарха, iom и благословом и руком преосвећеног патријарха ~бугапског и рукама свију епископа збопа бугарскога" 1 ) Србија je .на основу освајања Македоније постала велика. На основу тих освајања она je била достојна да ce прогласи царевином. Бугари су то не само примили без увреде, но су још и благословили. Бугарска je то свесно чинила. Македонија ce сматрала за српску зенљу. још од првих врел!ена после досељења Словена на Балканско Полуострво, y Македонији ce помињу Срби. Византијски цар Константин Пор^ирогенит 2 ) каже, око 950 године, да град ~та УеррХг«" y солунској области, крај реке Бистрице, под Олимпом, има свсбе име од Срба, који су ce ту најпре били населили. И допнше ce та : град често помиње. У њему je била и владичанска столица. У старо.м српско-словенском преводу грчког писца Јована Зонаре та ; ce град зове Срггчиште. 3 ) Оно нешто завојевача Бугара y Македонији je било са свим ишчезло, без сваког трага. Грчки историк Никифор Грегора, око половине XIV века, казује да

i) Ст. Новаковић, Законик Стефана Душана, стр. 4;

K. Јиречек, Исторчја Срба I, 286. 2) Const. Porphyrogenitus, De administrcndo, can. 32, p. 152, Ed. Bonn.

3 ) Starine tjugoslovenske Akaclemiie. Zagreb, књнга 14, стр/163. 4