Македонија
СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ
31
на истоку: од висова планине Рила, косом планине Доспата, левом вододелницом реке Месте, до Мора. 1 ) За све време Душанова напредовања y Македонији, Бугари нису показивали никаквога незадовољства. ГТосле битке на Вел бужду, Бугарска je била y многоме зависна од Србије 2 ). Душан 'е био y непрестаноме рату, час са Византијом, час са Угарском. Да су Бугари осећали ма какво право на Македонију, то су биле згодне прилике да ce придруже ма којо ј од ових сила, и не само да устану на одбрану Македошге, већ ида ce еманципују српске превласти. Они не само што то нису учинили, већ су са Душаном били y најбољим односима, чак и онда, кад н? бугарскоме престолу више није било Душанових рођака. Што je, пак, y погледу Македоније, најважније, Бупри су били уверени да ce српским осва : ањем Македоније апсолутно ништа не одузима од њихових права и директно су признали српско право, Кад je, 1346 године, српски архиепископ проглашен, баш y Македонији, за „патријарха Срба и Грка" тадашње српске државе, Бугари би, да су сматрали македонско становништво за Бугаре, уложили ма какав протест. Међутим, они, не само што то нису учинили, већ je проглас српског архиепископа за патријарха извршен „по пристанку бугарског патри : арха y Трнову" 3 ). Кад je, после тога, исто године, о Ускрсу, опет y Македонији, српски краљ Душан крунисан за српског цара још je више било разлога за бугарски протест, Византија je протествовала. Она je проглас српске патријаршије огласила за неканоничан, акрунисање срп-
i) Ст. Новаковмћ, Струмска Област y XIV в. {ГласСрп. Краљ. Академше XXXVI стр. 22); Исти, Срби и Турци y средњем веку. стр. 139.
2 ) 15. октобра 1345 год. упутио je срггски краљ Душан једно писмп дужду млетачкоме Андпеји Дзндолу, које овако почиње: ..Stefanus. Dei gratia Serviae, Diocliae, Chilminiae, Zentae, Albaniae et maritimae region is rex, nec non Bulgarien, imperii partis non mndice partîceps et fere totius Romaniae dominus". ( Гласник Српског Ученог Друштва, св. XI, стр. 262 263).
3) К Јиречек, Историја Срба, I, стр, 286: