Македонија

30

МАКЕДбНИЈА

љевство и бугарско царство нека су y једно и нека je мир." Ове je речи забележио српски архиепископ Данило, савременик догађаја. 1 ) Тако су завршени односи између Срба и Бугара, y средњем веку. Тако je, тада, одлучена судбина Македоније. Краљ Стефан ce показа великодушан према Бугарима. Одмах после боја, он сахрани мртво тело бугарског uapa, y манастиру Нагоричииу, код Куманова, „у земљи нашој", како то доцније казује његов син нар Душан.') Бугарску државу, сведену на гранипе бугарског народа, остави недионуту, бугарску властелу потврди y пређашњим звањима, a на бугарски престо none своју отерану сестру, жену погинулог пара Михаила, с њезиним малолетним сином јованом Стефаном. На месту, где ce, пред битку, Богу молио, подиже побожни српски краљ цркву Светог Спаситеља, која, и ако je данас y рушевинама, опет показује јасне трагове своје некадашње лепоте. Овој победн посвети краљ и манастир Дечане, који je баш тада зидао, најлепшу иркву српског средњег века. Син краља Стефана, Душан, који, на скоро, наследи српски престо, задовољи ce радом свога опа према Бугарима и направи с њима савез, који ce није прекидао све до пропасти средњере Iг овне Бугарске н Србије. Владавина Душанова (1331 —1355) прави y историји Македоније епоху, сјајнију и величанственију од свију, које je дотле имала. Одмах y почетку своје владе, освоји он од Византије: Охрнд, Струмицу, Костур и још многе друге градове y Македонијн, све до Солуна. У Солуну једна партнја већ беше готова да отвори капије и да му преда град, али, изненада, стиже византиски цар Андроник 111 са великом војском и спречи да Срби уђу y Солун. Донније, 1342 године, освоји Душан: ВодМн и Мелник, 1345 Сер (Серез), Драму, Филипи, Христопољ (данашњи Орфано). На тај начин цела Македонија постаде српска провинција. Границе Душанове државе простирале су ce

1) Ђ. Цаничпћ, Жимти краљева a архиетскопа српских, написао архиепископ Данило, Загреб, 1866, стр. 193—195. 2) Ст. Новаковић, Законик Стефана Душана, стр. 3