Македонија

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ

35

гари не би били изостављени. У хрисовуљи, коју je Душан издао на сабору y Скопљу, 1347 године, и којом je установио епископију y манастиру Лесногу y Македонији, он ce зове „Стефан y Христа Бога благоверни цар и самодржавни Срба и Грка и целе западне стране.“ 1 ) Ова je хрисовуља једна од најважнијих уредаба y Македонији. Она je одобрена на првом српском сабору после прогласа српског царства и говори, не само о установљењу нове епископије, већ и о многим другим стварима па и о дужностима поданика. Ни ту нема ни речи о Бугарима. Душан ce као цар потписивао „Цар Срба и Грка", a латински „Imperator Rasciae et Romaniae". 2 ) Ни y његовој титули нема помена о Бугарима. Ни y књигама, које су, за време српске владавине, писане y Македонији, нигде о Бугарима нема помена. 0 њима нема помена ни y записима и белешкама на тим књигама. На против, y тим je књигама записано да су писане y том и том месту, y тој и тој области, за време тог и тогсрпскогвладара. У њима ce српским владаоцима одају похвале, помињу ce манастири, које су y Македонији подигли и прилози, које су им дали, величају ce њихови успеси и славе њихове победе. У некима ce славе победе баш над Бугарима. 3 ) У српским споменицима, чак и онима, који су постали y Македонији, нигде нема спомена о Бугарима. На против из њих ce види да je становништво Македоније било српско. Са српским споменицима ce слажу и страни споменици. По грчком историку Н. Грегори, из доба Душанова, казује К. Јиречек, да je приликом Душанова освајаља ЈужчеМа седзније „у свакоме граду било и грчке и српске странке ' 4 ). Н. Грегора казује како je

i) Гласник Српског Ученог Друштва , cr. XXVII, 28S и даље.

2) В. ГригоровичБ, Очеркг путешествЈл no Ëeponeûacoü ТурцШ, стр. 49—50; К. Јиречек, Историја Срба I, 285.

3) Љ. Стојанов.чћ, Стари српски записи а натписи, бр. 34, 43, 56, 75, 103, 4944.

4) К. Јиречек, Историја Срба I, 282.