Македонија

византиска царица Ирена послала сродника Мануела Тарханиота да тражи изгубљеног Кантакузена и како je овај, пошавши из Димотика прешао планину Балкан (Haemus) и ушао y српску земљу 1 ). Јован Кантакузен који je на земљишту Македоније водио дуге ратове противу законитог византијског цара Јована, противу царице Ане и противу српског цара Душана, имао je прилике да добро упозна и проучи Мкедонију. Он y својој „Историји“ на много места, y Македонији, помиње Србе. 2 ) f Ни после Душана нема помена о Бугарима y Македонији. Душана je на престолу наследио његов син цар Урош (1355 —1371). Његова je службена титула била; „Стеван Урош, цар Срба и Грка" 3 ). Синови српског обласног управника y Охриду, Бранка Младеновића, називају цара Уроша, y једно.че документу из 1365 године, „самодржцем свих српских, грчких и поморскнх земаља.“ 4 ) За слабе владе цара Уроша отпочиње цепање и распадање Српског Царства. И Македонија ce распаде y неколико делова. У њима почињу самостално владати они људи, који су под Душаном били управљачи њени. Ово je била врло згодна прилика да ce покаже чија je Македонија. Нове Аlакедонске владаоце, који су ce одцепили од Српскога Царства, ништа

1) Relicto îg : tur ob meturn recto tranrte, sinistram versus per ovia contendere arduisque ac diffićulti bus locis applicare se perrexit, donee Haemo monte superato, in Tribalorum (тако су Грци називали Србе) terram illaesus furtirn delapsus est“ N. Graegorae, Hist. Bizant. XIII, 4,8, p. 653. Ed, Bonn).

2) Он их по.миње код Просека (Prosacum, град на Вардару, на северном изласку из клисуре Демпр Капије, данас y рушевинама): „Interea precuarius quidam Tribalus ;inxtra Drosacum in vico Davidis nuncupato habitans Z'mpanus (Живан, чисто српско име) nomine auditis quae Cantacuseno...“ loannis Cantacuseni Imperaloris Historiarum 111, 394. vol 11, 256), код Филипи (Philipi, град између Сереза, Драме и Кавале, данас y рушевннама): ~Pauci cnim Tribali ex proxim.s v.cis concurentes... (Ibidem IV, 45, vol 11, 329).

3) B. ГригоровичЂ, Очеркг путешествш ... стр.sl; С. Jireček, Gesch. d. Serben I, 414.

4 ) Спомечик Српске Краљевске Акаделш/е, књ. 111, стр. 31

36

МАКЕДОНИЈА