Македонија

Осим поменутих, било je, y Урошево доба, и ситнијих обласних господара y Македонији, као што су „Србин Новак," „ћесар“ на Преспанском Језеру, Бранко Младеновић y Охриду, Богдан између Солуна, Струмице и Сереза. 1 ) Ниједан од њих, нигде, не каже да има ма какве везе са Бугарима. Македонију суТурци освојили као српску земљу. Напоредо са опадањемСрпскогаЦарртва, после Душанове смрти, јавља ce ширење Турака y Европи. Још за живота Душанова (1354) освојили су Турци од Грка Галипољ и отпочели нападати на византијске и српске земље. За слабе владе Урошеве они су већ били узели великога маха. 1365 године, Једрене je већ било хурска престоница, a земље од Мраморног Мора до планине Балкана и од Црнога Морадо планине Родопа беху y њиховим рукама. Центар турске снаге беше, тиме, већ премештен из Азије y Европу. Пред турском опасношћу српски су владаоци морали помишљати на озбиљне мере, да би могли заштитити себе и своје земље. Преко лета, 1371 године, спреми ce Угљеша Мрњавић да истера Турке из Тракије. Њему ce придружи и његов брат Вукашин. Поход на Турке отпочео je y јесен те године. 26 септембра, био je одсудан судар између Срба и Турака, на левој обали реке Марице, источно од данашње Мустафа-Паша Паланке, северно од Черномена (данашњи Чирмен). Срби буду потучени и y боју погину и Угљеша и Вукашин. noone ове битке Турци су освојили Македоиију. И српски и страни историјски извори казују да je, y овој битци, на Марици, тучена српска војска, да су погинули српски владаоци и да су после ње покорене српске земље. Српски историски извори сматрају пораз на Марици као догађај из српске прошлости и увршћују га y ред српских историских догађаја. 2 ) Савременик битке на Марици, српски монах Исаија, који je живео y Серезу, дакле, не тако далеко од места, на коме ce

i) K. Јиречек, Историја Срба 1, 308, 322,

2 ) Споменик Српске Краљевске Академије, св. 111, стр 95, 12Ö 131, 139, 149, 151, 159,

39

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ