Македонија

одиграо крвави сукоб између Срба и Турака, казује како je „деспот Угљеша подигао све српске и грчке војнике и брата свога, Краља Вукашина, и многе друге великаше", да отерају Турке. 1 ) Владислав Граматик, један српски писац из друге половине XV века казује да je „српска војска из Македоније била до ногу потучена, на реци, која ce зове Марица.“ 2 ) Српски патријарх Oajcèj, 'из прве половине XVII века, пише како су Турци освојивши Једрене „покушали да уђу y српску земљу“ и да су им. ce ставили на супрот Угљеша и Вукашин са српском војском 3 .) Западно-европски историјски изворису, y погледу битке на Марици, потпуно сагласни са српскима. Глас о српскоме поразу стигао je y Авињон папи Гргуру XI, тек y пролеће, 1372 године. У папином писму, од маја те године, угарскоме краљу Лудвику, којим га извештава о стању на Балкакско.м Полуострву после битке на Марици, каже ce да су y њој побеђенн неки великаши српске државе (subactis quibusdam magnatibus regni Rasciae). У јесен те године пише папи архнепископ нз Неопатре, y Атинском херцештву,да су„Турци извојевали сјајну победу над неким Грчке, Влашке (Тесалије) н државе српске“ и да су покоривиш ове земље продрли све до границе херцештва Атине и кнежевине Ахаје. 4 ) И извори најближих српских суседа, Румуна, говоре о маричком поразу као о српсксш. У једном румунскол! рукопису, из почетка XVII века, стоји да je, 1371 године, „пошао Мурат с Typumia на Угљешу и Вукашина. Они су скупили велику српску војску и примили борбу с Турцима. Турци су најзад победили, a Угљеша и Вукашш погибоше y долини Марице 1371 године". 5 ) И Турци са којима je баш вођена борба на Марици,

i) Љ. Стојановнћ, Crnapu српски запчси и namnncu, бр. 4944.

2) Гласник Српског Учгног Друштва, књ. ХХП, стр. 287.

3) Гласник Српског Ученог Друштва. књ. XXII, стр. 222.

4) К. Јиречек, Историја Срба I, 326.

б) В. Грпгоровпчт., 0 Cepôin во ел отиошен\лхг кЂ сосеdnuM'i держпоаг.г. Kasan. 1850, стр. 17.