Македонија

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ

41

и којих ce ствар највише тиче, говоре исто тако, Њихови извори, којима ce служио Цинкајзен за писање турске историје, кажу како су ce неверници Срби били скупили да ударе на „Једрене“, али да су били разбијени. 1 ) Најзад, и бугарски историјски извори говоре исто, што и сви други. Помињата већ бугарска хроника, из времена Маричке битке (1296 —1413) казује како су Вукашин и Угљеша „скупили много војске српске“ и сишли до града Сереза, како су им Турци изашли на сусрет, како je био велш-и бој и крвопролиће на Марици и како су Турци „док су Срби бежали убили Угљешу и Вукашина“. 2 ) Турски историски извори, по којима je Цинкајзен описао битку наМарици: Нешри, Ирдис-Битлиси, Сеад-Един и Леунклавнјев турски летописац знају за ову биткупопредањима, каснијимод ње за сто и педесет година. Они веле да ce место, где je била битка, тада звало С«рб-3андуги, што значи српска погибија. To ce место тако звало непрестано. Оно ce и данас зове Срб-Синдиги (српска погибија), Срб-Сиди (Србин ce уплашио) и Срб-Худуди (српска гранлца) 3 ) Како y битци на Марици није било других Срба, сем из Македоније, то ce ова српска погибија односи само на Србе из Македоније. Битка ма Марици није прекратила српску владавину y Македонији. Краља Вукашина, који je погинуо на Марици, наследио je син Краљ Марко (1371 —1394) са браћом Дмитром и Андрејом. Марко je „носио стару српску краљевску титулу". 4 ) Признајући турску власт, Марко je, све до смрти, остао срп-

i) J. W. Zinkoiscn, Geschichte des osmanischen Reiches,

Hamburg, 1840, î, 224. 2 ) J. Bogdan, Archiv fur si vische Philologie XIII, 528.

3} Види о свему овоме: Ј. W. Zinkeisen, Geschichte des osmanischen Reiches !, 225; N. Gesch. d. asm n, Reiches I, 1908, CK.tha, p.241; Levtecle la Jonguiere,W/s taire de l’ Empire Ottom n. I, Paris 1914, p. 70; Ст. Новаковић, Срби u Турци стр. 176 —177; J, Мишковић, Један прилошчиб маричком боју (Глас Српске Краљевске Академије св. LVIII, стр. ill.)

4 К- Јиречек, Историја Срба 11, 77.