Македонија

ски краљ y Македонији ca престоницом y Прилепу. Исто je тако, као турски васал, владао донекле с братом Јованом, a после његове смрти (1378) сам, Константин Дејановић y земљама око Штипа, Струмице, Куманова, Кратова и Велбужда. Јужно од њега y областима Солуна, Сереза и Дојранског Језера, била je држава Богданова. Југозападно од Охридског Језера био je српски династа Мркша Жарковић, господар од Валоне, Кимаре и Берата (1391—1414). ! ) Ови су српски владаоцн плаћали Турцима данак и давали им помоћну војску y ратовима, алн су иначе y свему били независни. Они су, y својим земљама, наставили традицију српских владалаца: зидали и обиављали цркве и манастире, давали им обилате прилоге и штитили српски народ. Краљ Марко (Краљевић Марко) je и данас најпопуларнији јунак народне поезије свију српских земаља. Као српски вазали и Краљ Марко и Константин Дејановић погинулн су y боју на Ровинама, противу влашког војМирче, 10 октобра 1394 годнне. После њихове јсмрти Турци, дефинитнвно, освајају њихове земље. ;Последњи српски владалац Македоније биће да je био Богдан, чији ce траг губи тек после 1413 године. Мркша Жарковић je жнвео и после тога времена али су његове земље биле западно од Македоније. Један део Македоније, на име онај око Скопља, био je слободан од Турака и потпуно самосталан све до 1391 године. Он je био y држави Вука Бранковића, којн je владао над Приштином, Трепчом, Вучитрном, Звечаном и Скопљем. 1391 године, морао je Вук Бранковић уступити Скопље султану Бајазиту, који одмах y њему насели једну турску колонију (2 јануара 1392 године), и тако од града, који je некад био полазна тачка српских освајања на југу и ослобођења Македоније од Византије, постаде главно место турских операција према северу. 2 ) Српски утицај y Македоннји не престаје ни са

1) С. Jireček, Byzmtinische Zeitschrift, ХШ (1904) стр 197.; Историја Срба 11, 83—84.

2) К. Јиречек, Историја Срба 11, 97

42

македонија