Македонија

коначном пропашћу српских држава y њој. Он иде дубоко y мрачно доба турске владавине y Македонији. Утицај српских владалачких породица и властеле још за дуго траје y Македонији и гаси ce тек смрћу султанке Марије (Маре), кћери српског деспота Ђурђа Бранковића, 1487 године. Султанка Марија била je жена султана Мурата 11. Оставши удовица, 1451 године, она ce врати y Смедерево, око кога ce свијао онај мали остатак тадашње Србије, али га, већ 1457 године, напусти ијнастани- ce y Македонији, y Јежеву, близу Сереза, иту остане до смрти. Њезин живот и рад могу ce сматрати као наставак српске владавине и српског утицаја y Македонијн. Још као султанка, она je помагала српске цркве, свештенике и калуђере и чинила милостиње хришћанскоме свету. Оставши удовица и уживајући пуно поштовање и наклоност султана Мехмеда 11, она je y Македонији имала велико и господско издржавање. Што je главно она je y Македонији била нека врста српског владаоца. На њеном су двору нашла уточишта властела пропале српске државе и калуђери укинуте српске патријаршије. Они, заједно с њом, настављају српску државну и црквену традицију. Српски летописци изриком помињу на њеном двору властелина Оливера Големовића (f 1463).') У својим писмима говори она као права царица, приписујући себи владалачке називе, какве су имали српски владаоци y самосталности („Царица исамодржица Кира Марија"), Своју српску народност она још више истиче, кад y својим писмима себе везује за своју породицу („Султана, цара Мурата, султаница Мара, кћи Ђурђа деспота"). На својим писмима употребљава печат свога оца са натписом: „Господин деспот Ђурађ". Султанка Марија иде још даље. Она и ради y духу бивших српских владалаца. И она као и -они, даје прилоге црквама и манастирима и стара ce о њима. Она нагонине само поданике турскога царства да извршују обавезе према српскоме народу, peh, као прави

1) Ibidem 197.

43

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ