Македонија

44

МАКЕДОНИЈА

владалац, стоји y одпосима и са државама ван Турске. У Дубровачкој Архиви нађено je доста њених писама, које je писала Дубровчанима. У њима она уређује да ce данак српској цркви y Јерусалиму, на који су ce Дубровчани били обвезали још за време српских владалаца, даје од сада српским манастирима Хилендару и Светом Павлу y Атонској Гори, „које су градили наши прародитељи, Свети Симеон Немања и Свети Архиепископ Сава и други, који су били noone њих, све до данас“. У писмима ce она позива на српске хрисовуље „које су писали прародитељи царства ми“, цар Душан и цар Урош. Српски су владаоци поклањали особиту пажњу успомени заслужних људи за проповедање хришћанства међу балканским Словенима. У Македонији je, y X веку, бнло неколико таквих проповедника. Они су због свога рада признати за свеце, a y народу су о њима поникле популарне легенде. Освојивши Македонију, српски су ce владаоци и њихова властела обилато одужили успоменама ових, за хришћанство заслужних људи, подигавши манастире на њиховим гробови.ма или на местима, која су y вези са њиховим радом. Тако су y Македонији постали манастири Сарандапор и Нагоричино, које je подигао краљ Милутин y славу Светог Јована Сарандапорског; тако манастир Светог Аранђела y Леснову, y славу Светог Гаврила Лесновског, који je подигао српски деспот Оливер; тако манастир Рило y славу Светог Јована Рилског, који je подигао српски властблин Хреља. Султанка Марија je и према ови.м свецима ишла трагом српских владалаца. Њезини.м настојавањем оправљен je манастир Рило. Тело Светог Јована Рилског, који ce посветио y планини Рилу, y околини овог манастира, имало je судбину да буде ношено на разне стране, док није доспело y бугарску престоницу Трново. Да не би лежало y туђини, калуђери манастира Рила су молили да ce тело Светог Јована Рилског пренесе y његов манастир Рило. Настојавањел! султанке Марије са великом помпом и уз учешће многобројног српског народа из Македоније, испуњена je