Македонија

48

македонија

Македоније, она je остала што je била и пре њиховог уласка y Македонију. Прва бугарска владавина y Македонији je из доба када су Бугари још били варвари. Македонско становништво y културном погледу стајало je далеко изнад њих. Због тога од Бугара, y Македонији, није остало никаквог ни културног трага. Тврђење да ce прва словенска писменост јавила међу Бугарима y Македонији само je једна неоснована заблуда. Ta част пала je y део Јужним Словеjнима y Македонији. У половини IX века на њиховом ce језику јавља прва словенска писменост и прве хришћанске књиге међу Словенима y опште. Из овога je створена једна заблуда,каода ce првасловенска писменост јавила на бугарском језику и као да за то припада заслуга Бугари.ма. Само стање бугарске културе, тога времена, демантује такву претпоставку. Позитивна факта, која ћемо изложити, дефинитивно искључују сваку мисао y корист Бугара. Одмах после досељења Словена на Балканско Полуострво почело je, мало по мало, да ce шнрн хришћанство и међу њи.ма. Потпомаганн државшш властима римски и грчки мисионари утицали су на паганске Словене да приме хрншћанство. Међу забаченим и изолованим словенским племенима ствар није ишла лако. У областима, пак, које су биле приступачније и y којима су билн велики градови, као што je случај са Македонијом и Тесалијом, ствар je ишла много лакше. Ту су, врло рано, за Словене, створене нове епископије, које су пропагирале хришћанство међу Словенима. Временом je било чак и словенских свештеника. Служба je Божја међу Словенима истина вршена на грчком језику, алн су свештеници морали проповедати и учити народнасловенском. Прилагођавајући речи свога језика хришћанским појмовима, ови су словенскн свештеници ударилипрвеоснове словенског хришћанства. На тај je начин, међу Словенима y Македонији, учињено много припреме за дефинитивно покрштавање. Због тога je Македонија ко-