Македонија

левка словенског хришћанства. Цео овај покрет ка покрштавању Словена нема никакве везе са Бугарима. Он пада y време много старије, но што je нога и једног Бугарина ступила y Македонију. Ово прво, фрагментарно, крштење Словена y Македонвји je само предигра дефинитивном и потпуном њиховом преласку y хришћанство. Ни оно нема никакве везе са Бугарима. Све припреме за њега свршене су пре но што су Бугари освојили Македонију. Двојици браће, Ћирилу и Методију, родом из Солуна, пало je y дело да буду прави апостоли хришћанства међу Словенима. Врло учени,. они су били и добри познаваоци македонског дијалекта. Методије je био много година грчки.управник једне словенске покрајине y Македонији, пре но што су Бугари почели продирати y њу. 862 године упутише моравски кнезови Растислав и Светопулк једно изасланство y Цариград, византијском цару Махаилу 111. које je тражило учитеље, вичне словенском језику и хрипгћанској религији, који би y Моравској увели хришћанство на словенском језику. Учитељска мисија.паде y део Ћирилу и Методију, који створише словенску азбуку, на језику македонских Словена, преведоше најпотребније црквене књиге и предузеше поверени им посао y Моравској. Изасланство моравских кнезова било je 862 године. Бугари су почели освајање Македоније 861 године. Ћирило и Методије били су, већ давно, пре тога, y Цариграду. Језик словенски, који су знали, био je македонски. Њихов рад на превођењу светих књига je изван сваке везе са Бугарима. Њихов ce језик y свима споменицима њиховога и доцнијега времена зове само словенским, a нигде бугарским. 1 )

*) К- Јиречек, Исторпја Срба I, 128; В. Ђерић,професор унивеозитета y Скопљу, прегледао je све псторијске изворе 0 д ix— XII века/у којима ce помиње језик тадашњих Словена Балканскога Полуострва, па нигде није нашао да ce језик најстаријих књига словенских зове другојаче но словенст. 0 бугарском називу нема никаквога трага (В. Ђерић, 0 српском пмену y Старој Србији и Македонији, стр, 32—38).

46

РАЗЛИКА ИЗМЕЗУ БУГАРСКЕ И СРПСКЕ ВЛАДАВИНЕ