Македонија

50

македонија

Велико дело зачетка словенске писмености y опште нема, дакле, везе са Бугарима. Исдо тако нема везе са Бугарима ни интензивно ширење хришћанства међу балканским Словенима, које су међу њима вршили ученици Ћирила и Мето дија. У време, док су ce још Бугари утврђивали y Македонији, настало je прогањање ученика Ћирила и Методија из Моравске. Неки од њих потражише уточишта y Бугарској. Бугарскн цар Борис (842—888 их лепо прими, али их не задржа v Бугарској, већ их .пдсла, y Македокију. Бугарска није била згодна за рад словенских проповедника хришћанства. Долазећи крајем VII века, турански су Бугари уништили прве клице хришћанства, које су мисионарн, пре њихова доласка, били засејали међу Јужним Словенима, y земљама, које Бугари покорише. Дуго после тога, почињу ce међу Бугарима јављати нови покушаји завођења хришћанства. Као међу свилта варварима, посао je ишао врло тешко. И они, којн би ce покрстили, брзо су ce враћали старој вери. Чак ни крштени оугарски владаоци нису били стални. Цар Бо рис, који je био хришћанин, одрече ce, око 888 године, престола y корист сина Владимира, али je, убрзо, морао понова да предузме управу, јер ce нови цар одрече хришћанства и пређе y паганство. Борис га савлада,за казну ослепи и на престо попемлађег сина Силшуна. Сем тога међу Бугаршш и ислам беше узео значајнога маха. У једном пнсму папе Николе помињу ce сараценске књиге међу њима (libri profani quos a Saracenis vos abstulisse ac apud vos habere perhibetis). Ни народ y Бугарској, који je имао још пуно свежих, дивљачких, туранскнх, особина, није давао згодан терен за лако подизање хришћанства. Најзад, језик словенски, y Бугарској, још није био добио дефинитивни облик. У Македонији, колевки словенског хришћанства, ствари су стајале сасвим другојаче. Ту хришћанство, међу Словенима, није ничим поколебавано, већ je било y сталноме напретку. Ту je језик био без бугарског утицаја. Ту су свете књиге могле одмах да ce разулгеју. Ту je народ био чист и