Македонија

питом. Ту je било услова за високу мисију прогоњених из Моравске слсвенжих мисионара. Због тога je њих цар Борис упутио y Македонију. У Македонији сад отпочиње нова ера словенског хришћанства, ке више са грчким, већ са словенским светим књигама, са богослужењем на словенском jeзику. Ту постају нови преводи хришћанских књига и ничу први основи словенске литературе. Тако словенско хришћанство узима знатнога полета. Из Македоније ce његови светли зраци шире на све стране: y Србију, Бугарску и Русију. To je суштина велике легенде о бугарској улози y првом увођењу хришћанства и литературе међу Словене. Као некултурне туђинце и угњетаче, Бугаре нико није могао волети y Македонији. To je био узрок, што су ce Македонски Словени дигли противу њих, отерали их, ослободили ce и засновали своју државу. Тако je завршена прва бугарска владавина y Македонији. Од ње, y Македонији, није остало никаквога ни етничког, ни културног трага. Друга бугарска владавина y Македонији je један y згодној прилици, лако задобивени, успех. Она je мало трајала y прекидима, свега двадесет и једну годину. To je и сувише мало времена, да ce једној великој области промени етнички карактер. Сем тога, Бугари су и сад били само као посада y градовима, без везе и мешања са народом. Најзад, бугарска je владавина била тако рђава, да je y народу изазивала само одвратност. Бугарски су владаоци били страшни тирани и крвожедници. У покореним земљама, они нису знали за меру према подјармљеном становништву. Њихови прваци („principes imperii") били су прави дивљаци. Франачки и византијски извори описују страховиту свирепост бугарскога цара Калојана (1197 —1207). Иванко, синовац и убица цара Асена I, приликомсвојих гозби клао je грчке заробљенике, да би увеличао своје свечаности и весеља. To je образац владавине, коју су Бугари донели y Македонију. Стрез, који je за време бугарске

51

РАЗЛИКА ИЗМЕТЈУ БУГАРСКЕ И СРПСКЕ ВЛАДАВИНЕ