Македонија

Сем манастира, y Македонији су и иначе написане многе српске књиге. У свима ce каже да су писане за владе српских владалаца и за време српских црквених поглавица и y српској земљи. У свима су похвале српским владаоцима и њиховим делима. Ни y једној нема поменао Бугарима, сем што ce y некима глорифицирају српске победе над њима 1 ). Кад je реч о српским књижевним споменицима y Македонији, онда треба поменути и најважнији међу њима, можда најважнији српски књижевни споменик средњега века, aто je Душанов Законик. У Македонији, y Скопљу и Серезу, на државним саборима, 1349 и 1354 године, постала je ова знаменита културна тековина српскога народа. За време бугарске владавине, Македонија je била споредна провинција, окрајак бугарске државе. Престоница бугарске државе остала je непрестано y Бугарској. За зреме српске владавине, Македонија je била центар државног живота. Још краљ Милутин je од Скопља, чим ra je освојио, начинио престоницу Србије. y Скопљу су становали и други српски владаоци, после Милутина. Цар Урош назива Скопље (1357) „славним царским градом“. 2 ) Душан je провео готово целу владу y Македонији, y којој je, поред Скопља, имао више престоница. У Прилепу je подигао царски двор, ради становања. Зиму 1354 —-1355 године, провео je y своме двору y Серезу. Серез je био престоница царице Јелене, жене Душанове. Чак и кад ce закалуђерила, она je становала y њему. После тога, Серез je био престоница Јована Угљеше. У Прилепу je била стална престоница краља Вукашина и краља Марка. У Охриду je била престоница Бранка Младеновића. И сви други који су владали y Македонији, y њој су имали своје престонице. У Македонији, централној области српскога државнога живота, одигравали су ce врло важни унутрашњи догађаји Србије и решавала ce судбина це-

i) Види; Љ. Стојановића, Стари српскизаписи и натписи бр. 34, 43, 56, 75, 102, 103, 4944.

2) F. Miklosich. Monumenta Serbica, стр. 156.

55

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ БУТАРСКЕ И СРПСКЕ ВЛАДАВИНЕ