Македонија

64

македонија

године, такође y Србији, као господара Приштине, Трепче, Вучнтрна, Звечана, Призрена и Скопља. 1 ) Што вреди за ове истакнуте бегунце, исто вреди и за цео народ. И он je ишао само y Србију, или иначе међу Србе. После битке на Марици, 1371 године, велика множина обичних људи из Македоније, заједно са фамилијама и са покретном шшвином отишла je y Србију. Неки су делови отишли y Црну Гору 2 ), неки y друге српске земље. По народном предању, претци данашњих бегова Љубовића, y Херцеговини, били су некада y држави краља Вукашина. Двојица од њих погинула су, заједно са Вукашином, y битци на Марици, 1371 године 3 ). По предању, које je забележио y селу Нови Град, y Островској Области, y Македонији (данас под Грчком), Г. Б. Милојевић, и које je имао доброте да ми саопшти, сељаци тога села избегли су испред Турака y Босну. Куд год су Македонци одлазили, они су сматрани за чисте Србе. Једна македонска емиграција из Кратова и околине која je отишла међу Србе y Дубровник, одмах je примљена за грађане дубровачке, 4 ) које право туђинцима Дубровчанн никако нису давали. Потомци ових македонских исељеника, врло често, су ce високо истицали и постајали понос српскога народа. У ово време доселили су ce из Македоннје y Дубровник претцн Динка Златарића, једнога од највећих српских песника y Дубровнику. 5 ) Све je ово било још за вре.ме трајања бугарскога царства. He може бити прост случај, да ce правац елшграције из Македоније, поред слободне бугарске државе, одреди само ка Србији и ка српски.м земљама. Овако, национални.м осећајем одређени, правац емиграције српскога народа из Македоније ка Србији

i) Љ. Ковачевић, Вук Бранковић, Београд 1888 године, стр. 15.

2) Г. С. Раковски, Горски Пжтник, Н. Сад 1857, стр. 267—208.

3) Љ. Ненадовић, 0 Црногориима, Н. Сад 1889, стр. 20.

4) Ст. Новаковић, Срби и Турци стр. 184 —-185.

5) Р. Budmani, Djela Dominika Zlatariča, Zagreb 1899. стр. IX.