Мале новине

с је по подне на ^ ,ат војне музике, уЈе у корист Фонда НачелсвР ЛИК0ШК(Ж1 ц а Јула ове * (Исп! в "" арелости). Како у гимназији тако и у Реалци, завршени су овогодишњи иепити зрелости. Како чујемо иснити су, у опште узев, испали на задовољство и ђака и проФесора. * (Скупштние). Данас су скупштине „Адвокатског удружења", у својој кући у улици Књаз Михајловој; за тим „Уједињене омладине" у каФани Коларчетовој; и „занатлијског удружења" за кварт дорћолски. « (Излбт). Како чујемо Београдско пев.ччко друштво намерава сад за време бањске сезоне да учини један излет до Аранђеловачке Оање. Данас је скупштина тога друштва на којој ће се донети ближе одлуке о томе, које кад сазнамо саопштићемо својим читаоцима. * (Акадежија). Данас у 5 часова по подне је у дворани велике тк?ле ХП свечани скуц Српске Краљевске Академија, на коме ће академиког. Ј. М. Жујовић читати своју приступну расправу: 0 вулкапима и последњим морима у Србији. После читањаизвршиће се свечани проглас чланова, које је је Академија изабрала ван Србије. * (Узапћен). 72. број „Одјека" узантилаје полиција због уводног чланка „заболело их". * (Декорисани). Као што чујемо потписан је указ којим се дарују таковски крстови г. г. Францу Форстеру од Билау и Марки де Пијену. *

лаСОВИ (Трка у Шапцу). Као што нам из ; Шапца јављају; трка која је тамо би ла прирсђена на други дан Духова, испала је са више успеха а сјајније, но што се то сам одбор, који је трку приређивао и надао. Гостију је било са свију страна а било би их још и више, да је се одбор ностара<> да мало у шире кругове анонисира ову трку, но први пут је, па је и сувише добро, Тркача је од прилике било 14 до 16 а било би их још и више, али наши сељаци.са својим к<>њима нису научили да трче у круг, да је ,у нравац"—веле оии—ајд, ајд. Трку је добио г. Љубивоје Барјакта[јовић коњички н< тпоручик из Београда, опет на своме красном српском коњу. Успехом, који је овом приликом иостигнут, одбор се овога друштва охрабрио и како се вели, ми слио о јесени да приреди, једну већу и разуме се много сјајнију трку.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (Одобрења). Указом ЊеговогНеличанства Краља од 31. маја, одобрава се онштини звечанској,у срезу посав ском, окр. ваљевском; да може од својих грађана покунити, но сразмери плаћања непосредног пореза ове 188 7 ] 8 рачун. год., и тим новцем подмирити раеходе но буџету свом, састављеном за исту рач. годину; а указом од 24 нр. мес. одобрава се општини Ђуприје у окр. ћупријском, Д''. она моасе своју земљу у „Везировом броју" по стојећу, дати Божидару Цветковићу и Станоју Крстићу из Ћуприје, у замену за њину земљу близ^ вароши до самог гробља општинско! налазећу се, тетим начином проширити гробље које је са свим тескобно постало. * (Расписи). Расписом својим од 16. ов. мес. Г. Министар Финансије чарећује, на основу закона од 14 Јуна 1884 г. а према просечном курсу зла тне монете за 15 дана овога месеца —да, царинске тражбине, у колико се према горњем закону имају наплаћивати у злату, на се месго у »лату

олажу у срсбру, царинарнице ће фимати само уз доплагу ажије од !;вадесет иет и по на сто. * (Царинарница нрестаје). Царинско оделење мин. Финансије, јавља трговачком сету да, вииивичка царинарница, која јс по указу Његовог —Неличанства од 11 нр. мес. у интересу штедње укинуто, 20 ов. мес. преетаје да ради.

КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ, НАУКА (Иавле Јовановић). У Минхену је отворепа интернационална изложба сликарска. Како чујемо, овој је изложби стигло са свију страна радова првих светских уметника, али на нашу радост; како пишу листони, целу је изложбу задичила најноаија слика србина Павла Јовановићх „Крвна освета". Г. Јовановић је у овој слици извео српски обичај у јужних илемена и то тако вештачки, да му сви остали уметници признају првенство и да ће добити прву награду на овој изложби. * (Са изложбе Уроша Предића) Прво већ дужност н<1вина()ска а за тим шовинистич-о частољубље, позвало нас је да у два три маха посетимо изложбу нашега младога и даровитога уметника г. Уроша Предића, која је већ од толико дана отв>рена у чворанама наше грађанске касине, Г. Предић није толико новак у нас, ми га још познајемо као ђака бечког, када су већ његове слике красиле поједине наше илуегроване листове. Но овог пута ми имамо прилике да се упознамо са целокуиним радом младога уметника. Па већ и кад не би било ма каквих других нобуда у нас, онет ова излолсба има и сувише имтереса, в ћ и са тога, што се у њој најлепше може да простудира постепени развој од цочетника до уметника. Г. Предић није се жеиирао да нам приказв!; све од ио .етка свога рада па до свршенства, и тиме нам је баш учинио врло велику уелугу, то смо опазили, како је г. Предић, нагло али правилн и постенено дошао до савршенства. Тешко да је кој посетилац изложбе уш о да му није први ноглед пао на ]едну слику, која заиста задржава човска врло дуго. Та је слика „Сироче", <>на представља детенце које се смрзава на гробу своје матрре. Веле да је мисао овој слици позајмио г. Пррдић из једне песме. Колико се ми сећамо сличне песме, г. Предић је.

у овом случају, био већи несник, казао је више. Тешко да ма која друга слика не ће толико исто задржати сваког посетиоца колико ова на коју смо ми од прве обратили пажњу. На нто, приђите најсићушнијој сличици, па ће те се изненадити оној правилдости у извођењу, оној тако пријатној композицији боја; оном пендатском извођењу сваке ситнице. Довољна је већ она сличица , она мајушна сличица „Биће белаја", иа да вам окарактерише сву уметност г. Предића. Као комиозитор г. Предић нас је особито изневадиоу црквеним, олтарским сликама. Скица „Вегунци" имаће ирема замисли да учини сензанцију у уметничком свету. Па ипак, неможемо а да не кажемо своје мишљење о жанру, за кој нам се чини да је најпригоднији младоме уметнику. Нами ее, искрено велимо, чини да би г. Предић највише успеха показао у портретима , то треба видети и дивити се. Обраћамо палгњу наше публике на ову изложбу, која ће још до мало бити отворена, и са којом ћемо ми гледати ио свршетку , да се мало опширније нозабавимо.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Пожар у меиажерији). Из Вукурешта пишу 5. о. м. Велика пијаца пред баријером, на којој се сваке године иа нед<\љу дана пре румунских Духова држи велики панађур, познат иод именом „Мош" био је јуче позорпицаиожара, који је могаода обухвати све шатре на овом огромном простору. Из «о садјош наобјашњених узрока појквиласе ватра синоћ у Брауновој великој менажерији, који је за неколихо минута обузео сву зграду од дј .сака. На гашење пожара није се ни мислило и пожарници су се морали ограничити на локчлиз вање иожара. Али пошто су кола са животињским навезима ^ила чврсто привезана једна за лруга, готово је било немогуће сиасти врло драгоцен менажериски инвентар, нарочито велики број лавов^, који су изазивали чуђење носетилаца. Морало се гледати како у пожару пронадају животиње, к<|је су жалосно урликале. Сопетвеник манажерије штетовао је на 200.000 динара. (Еажњен адвокат). 9. о. м. пишу из Рима: У већници 6. одсека нашег вазненог суда, десио се данас нризор, који јв у правничким круговима учинио не малу сензациј у. Два адвоката живо ее епппечкате, но што их пре-

(Иснравка) Омашком нашега извештача, донели смо у једном од прошлих бројева вест; да је Његово Величанство Краљ, подарио „Женском друштву" ириликом забаве о Ускрсу 2000 динара. „Женеко друшто" и није планину да претерамо нека дрва. Стигли смо на речено место и одмах дрва потоварили на кола. Кад овај зло-срећник наш науми да одсече један млад церић, који је згодан за руду. Био је већ почео сећи, кад се у тај мах нојави један непознати човек и подвикну на овога: „Хеј, хеј! шта то радиш?. Та то је моје дрво". „Твоје сутра"! узвикну овај наш и продужи рад. „Та стој, стој човече, новиче онај. Видиш ли ти ову затесану кору? то је знак да га не сме нико одсећи, јер сам га ја за себе наменуо..." „Даље"! викну овај наш и измахну сикиром. „Стој"! грмну онај и докопа овога за обе руке. За један час они се доконаше за гушу и, пре него што их ми могасмо развадити, заблиста се сикира у рукама онога незнанка, а за тим чу се ударац и овај наш наде на земљу сав крвав. Док се ми позабависмо око овога, дотле је онај нитков већ замакао у шуму. Ми тада овога натоваримо на кола и дотерасмо овамо. Ето, брате, све је тако било." —

„То је врло жалосно, нрихвати ревизор. Мз онако малезађевице изашла је големанесрећа, јерако овајумре куда ће њего ва стара мати, и слаба жена са нејаком децом"?.. * Мртвутишииу,која бешезавладчла, прекиде ревизоров глас кад је узвикнуо: Аух! Мој сиромах банаћанин помамио се је до сад! Еикне: Збогом остајте! на оиучи натраг. И одиста, затече свог кочијаша који већ незнађаше шта да ради од нестриљења. „Ах господине, ја већ мишљах да се нећете ни вратити"! повиче он промуклим гласом. „Само мирно, иримети ревизор. Имам да ти нешто необично нриповедим". Одмах седне на своје месго. А кољи, како су се били добро одморили, пођу много брже него што су им се надали. Уз пут ревизор нриповеди своме кочијашу зашто се оноликозабавио у оној колеби. „Да сам знао, заврпш он, не бих отишао онамо ни за жиг.у главу, јер призор, који сам видео, ужасан те. Он ће ме подсећавати догод сам жив...." „А гле! ми смо већ на мети" викну кочиј^ш и ноказа на село Б., које им искрсну пред очи. * * *

Чим је ревизор Б, сишао с' кола, дочека га поп Сава, парох помепутог села, и нонуди га у свој дом. Ревизор знајући како је досадан повонски живот. не даде се дуго молити, већ одмах оде код поиа на конак. У времену кад бејаху за столом и пријатно вечераху, уђе гшпов слуга и рече да пеко тражи попа. Поп се диже и пође наноље, постоја тамо мало, па се опет врати и седе за сто. „Зашто су те звали"? унита радознало попадија „Е, па знаш и сама да је обична ствар. Један је отпутовао на онај свет, па треба да му и ону носледњу очитам". „А ко је то умро? запита предавач В. и престаде с' вечером. Један младић. што живи онамо у љивама, веле да је " „Сиромах! узвикну ревизор. Зар тако одмах" ?.. „Шта, господине, зар га ви познајете"? занита попа. Господин В. климну главом, па онда приповеди све, што ми већ знамо. Тако се завршује ова прича. Р. М. И.