Мале новине

■седник суда енергично укоре Један од њих, др. Фозолети, рече за тим неколико речи, па што нреседник изда је увредио суд те га дисциплинардим путем осуди на затвор од 24 сата. Адзок^т је протествовао, ал.1 преседник нареди те дође стразка која адвоката одведе у затвор. О поступку нреседникову суде правници различито, а двокатска комора тврди, да је преседник без потребе строго ноступао. Осуђени адвокат жалио се вишој власти а адвокатска комора жалила се министру правде.

(Заиимљнва освета). У неком селу Жени у јужној Француској, десио се овакав занимљив случај, који су прибележиле готово све новине. Тома Жире, дакле, био је најленши момак у селу, девојке су све од реда биле заљубљене у њега, удовице су му слалс нрезенте па и саме жене нису га од раскида гледале. Али Тома Жире волео је само Маргарету ћер убогог сеоског берберина Маргарета и јесте била ленша и од свих девојака и свих жена и свих удовица. Разуме се, где се двоје лених волу, ту увек мора да се развије драма. Разне жене и људи са гало снлетака а и са мало разлога, навуку Тому Жиреа да напусти суроту Маргарету и да заволе, па не само да заволе већ и да запроси богату девојку, ћер попа Савастијана. То Маргарету баци у ужасно очајање. али је своју српбу нрикривала, да јој се не би ругали но селу. Елем дође и дан свадбе своје село потрчало да види свадбу најлеишег момка и најбогатије девој т :е у селу. Али, није међ гледаоцима изостала ни лепа Маргарета. Јужне Францускиње осветољубиве су као год Шпањолкиње, с разликом што би у оааквом случају каква Шнањолка понела мач или нож двпрезац, иор плашт а лепа Маргарета, неимајући шта друго понесе нај~ОШТрију бријачицу из дућана сзога оца. Елем , све је лепо ишло до олтала, али ту на један пут излете од некуд Маргарета, потегне бријачицом и одсече младожењи — нос. Настане ужасна дрека. Попа савије нос у парче хартије те тако и нос и Маргарету спроведу полицији. На сам дан суђења се деси нешто још занимљивије; башкадје Маргарета узела реч да себе брани и кад је изговорила речи: „Ја њега љубим искрено!" иро лети кроз гомилу света попова ћерка и са кунским ножем отсече Маргарети — нос. Сад су на судбеном столу лежала два носа. Било како било, ко је

одржао казну , одржао , али сад су у селу најлеиши момак и најлегнпа девојка без носа Шушка се већ по селу да се ово двоје спари. Збиља то би био најсретнији пар на свету, јер би били сигурни , да један другог у брачном животу не би вукли за нос.

(Водени Понедеоннк). Међу осталим обичајима о ускрсу игра велику улогу и ноливање на водени понедеоник. Ко није био тога дана најутрењу, особито ако је млада девојка или удовица, мора бити иоливена. И други народи држе т:*ј обичај; као Немци Мађари и т д. наши момци одведу девојку до бунара, па је поливају каблом, али „ финији " свет узме у стакоце воде од руже ти с овим иријатним мирисом прска своју жртву. Како је постао обичај да се о ускрсу полива о томе се прича различито. Неки доводе то од Пилатовог прања руку, кад је рекао: „чист аз од крови се)а!" Други опет веле да се поливање односи на онога анђела што је јудејима иопрскао довратке крвљу јагњета. Трећи опет држе, да је то поливање спомен на жене мироносице; што С У У ЈУ Т РУ рано на ускрс, помазали тело Исусово мирисавим уљем „У." * (Становпици у ризи). У Аустроугарској, заједно са Босном има 1353 женских манастира са 13.710 калуђерица. У тим намастирима учи се око 200.000 деце.

ИОЛИЦИСКИ ГЈ1АСНИК Београд 18. Јуна (Осуђени ). Пресудама нолицијским осуђени су: Живко Остојић, Мића Шкргић, лађари; Никола Чавић, Тривун Николић, из Босне; Ђорђе Николић, из Ужица; Јеврем Маринковић, слуга, — сви збогскитње, Коста Михаиловић , Ђока Трајковић , пиљари, због пресретање сељаке на путу и црекупљивање производа ; Димитрије Михаиловић, Милош Михаиловић, Ђока човановић, Ђура Будаковић, Михаило Јаковљевић, — сви због скитње * (Притворени ) Ноћас су притворени: Никола Рајдо, надничар због тучења Анка Унић, служавка, због неморалног владања; Марко Илић, слуга, због просипања нећистоте по улици. * (Најено) У „душановој улици" нађона су 3 кључа на пантл.ици. На

На пст: квар

С И = Али, Карло, 3«^ И кад учиш не можеш 'дапића? — Напротив, оче, и кад Д не могу а да не иијем.

После много година, састају се два пријатеља. У разговору занитаће први другога: Како сад стојиш са имањем? — Други: врло рђаво; пропало је све. — Први Па шта си науман сад да чиниш? — Први: Хоћу да се оженим ћерком свога управитељ&. * О А. Реци ми каква је разлика из међу берзе и нужника? — В. (мисли се:ј Не знам. — А. На берзи прво падају папири на онда долази крах; а у нужнику прво се чује крах на онда иадају напири * Д Вогати Ротшилд, једном у ирепирци с војводом Монморенси, рече му. — Ја више вредим. Ако сте ви нрви хришћански барон, ја сам први јеврејски. Другом приликом, кад му неки не мачки књаз, кога беше примио у своме кабинету не нрекидајући иисање, рече доста зачуђено: — Знате ли, господине, ко сам ја? — Мало час су ми рекли, одговори Ротшилд. За трепутак, па сам ваш; изволте сеети. Ја сам књаз X . . . . — Ј1епо! . . . Онда узмите две столице. * X Славни Француски песник Пироне, који је умро 1773. г. беше оставио да му се на гробу ставе ови његови стичжи: С1—§14 Ршш сцппе М пеп Ра§ шете асас1ет1с1еп. (Овдележи Пирон који не беше ништа, па чак ни академичар.") * О Лукулус, ђенерал римски, чувен са своје раскоши, једног дана, кад беше сам за ручком, и кад му кувар не изнесе на сто, по обичају, тако раскошан ручак, п вика му грубо: „Зар не знаш да је Лукулус на ручку код Лукулуса ?" * х (Еврејски патриогизам). У Енглеској има врло мало Евреја и већи-

на самуУио|иште, и за> на Ватерио у стојао је не ми-. ј уз Белингтона; али <ин је еамо при метио да су Французи потучени 0;1мах је одјахао најближем иристаништу, тран:ећи да се превезе у Ечглеску. Бура је била тако јака да се лађе ни за какав новац не хтеше пустити на море. Храбром Ротшилду нође најзад за руком да нриволе једног рибара да га овај на своме чамцу, са оиасношћу живота, превезе у Еиглеску. Али и не мислите да ]е Ротшилд похитао у Ечглеску с радосном вешћу. Не, Ротшилд чим стуни па копно Енглеско разнесе глас да је енглеска војска до ноге потучена. Та ве< т беше од великог утицаја по берзе. Папири од вредности ночну још јаче оиадати ценом и он их је са својима куновао. Тек другог дана стигне глас о иобеди али док се та вест рашчула Ротшилд и комнанија зарадили су на напирима од вредности милионе.

С Т Е Ц И Ш Т А Суд београдско-трговачки одредио је рочиште на дан 8. Августа у 9 сах. пре нодне и нозива све повериоце ради покушаја равнања измсђу Николе М. Боди овд. — Суд крагујевачки нозива 15 септембра 1888. г. оне који би по каквом год праву и мали што тражиги из масе пок, Спасоја Миловановића бив. ОФицира иОвеишта, који је 4 Ноасмбра 1885 г. ногинуо без завештења. — Суд округа нишког дигао је сгециште са имовит»<5 презадуженог Јована Брадваревића онд бакалина, но што је стсцишна маса исцрпљена. — Суд окр. подринског позива, 12 Августа 1888 год. све оне који мисле да би но ма каквом праву имали што тражити из масе покојног Настаса Настасијевића који 12 Августа ов. год. умро. — Суд окр. пожаревачког позива до 5 Августа 1888 год све оне који мисле да би имали што тражиги из масе иокојног Владимира Ђрођевића из К >стЈца, који је 27 Фебруара

1ИС71К КРАЉИЦА НОЋИ

ИЛИ

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВШНЕЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТА1КЕ РЕПУБЛИКЕ

1. Мост Уздисаја Потмула лупа добоша зачу се — необично, жалосно одјекиваше ноћу ова лупа од зидова, који опкољаваху палату Дужда Млетачког. Нека танка, лако ходећа женска прилика појави се на отвореном уласку палате. Месец бацаше своју јасну светлост на њено бледо, пуно страха и очекивања лице. Жепека гледаше сграшљиво на све стране око себе, а за тим одскакута у иалату и упути се нравце зидовима где беху тамнице. Стража са официром и једним свештеником улазаше у то време у палагу праћена добошом. Кроз велику двокрилну каиију

уђоше у палату где су се иначе могли чути само уздаси несретних и звека ланаца. У том тренутку дотрча лепа, млада девојка до свештеника. „Оче Доменико !" рече му лагано. Свештеник застаде и познаде женску. „Едита Амалч>ијева" — мрмљаше у себи, а за тим рече јасно „Ви сте сињорита"? „На једну реч, оче Доменико, само на једну реч", шапуташе девојче са склопљеним рукама, док међу тим Сфицир са стражом уђе у засвођени ходник. „Смилујте се, реците где је Родриго ?„ „Родриго Зени?" упита свештеник лагано, а за тим показа руком на тампицу. „Он је мртав" — рече Едита АмалФијева иолугласно, уиревши своје велике очи у свештеника, очекивајући од њега одговор као кад би очекивала своју смртну пресуду. „Чујете ли лупу добоша. Едита АмалФијева?" „Родриго је осуђен ?" „Приближује му се последњи час!" Девојка јаукнувши паде на земљу. „Нека те утеши света мајка богородица, кћери моја!" рече свештеник и оде за ОФициром и стражом.

Едита је лежала близу отворене капије. На један мах скочи. Нека храброст и решителност појави се на њеним бледим образима. Овде сад треба да се ради. ЈБубав, очајна љубав даваше храброст овој девојци. Јоште живи Родриго, још није све изгубљено. Могуће је да га још спасе. Помисао на његов) избавлење. даде јој још већу храброст. Она се брзик^корацима упути капији и за тим изађе из Дуждеве палате. Међу тим ОФицир и свештеник са стражом пењаху се уз влажне степенице које воде затвору где се осуђепици налазе. Тамничар са запаљеном буктињом иђаше нанред. Овај мрачан затвор у Дуждевој палати беше врло дугачак и са једним каналом снајаше затвор сл реком Орфаном*). Кроз канал текла је црна вода у Лагунама**), и ту није смео за живуглаву нико *) Река Орфана тече кроз Венецију, па се улива у море. Пр. **) Лагуни —- то су улаце у Веиецији пошто се само чам- цемможе возити. Дела Венеција назива се Лагунска варош. Пр. (Продужиће се)