Мале новине

„ —.— Мекиња. . „ —Пасуља. . —■„ — Шииритуса —■ИЗВОЗ ИЗ ШЕСТА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ килог. —.— Сувих шљива. —"„ —•.— Креча . . . —•' К- Ј Р С. Дукат 589 Наполеон 994

ДОМАЋИ ГЛАСОВИ [Са излета из Крагујевца). Београд. иевачко друштво правило је излет у Крагујевац о Духовима, као што смо раније и објавили Сад смо у стању да известимо наше читатеље о .томе излету, пре«а извешћима које смо о томе из Крагујевда добили, Првог дана Дуова, стигло је друштво у Крагујевац, заједно с гостима, у 3 сата но нодне На станици крагујевачкој изашао је велики број оздашњих грађана, да дочекају друпггво Пристајање вдака код стакице, ноздрави друштво војена музика а затим, тамошње иевачко друштво, на што је такође и Београд. неи. друштво. одноздравило песмом „Срнски Орзо". Затим се крене друштво, праћено вијеном му.зиком и крагујевчанима кроз варош у гимназпју, ту остави своју заставу, и ноздрави се с Крагујевча нима. У вече тога данабиоје диван концерат са игранком, који је оставно врло лену усиомену Крагујевчанима. Другог дана Дуова друштво је певало у Старој Цркви, а у вече био је Банкет. И концерат и Банкет, давани су у ново подигнутој и дивно украшеној Гостионици ,,'Гакову". Трећег дана у 10. сати пре подне, крене се вл-ак из Крагујевца с друштвом за Београд. Докде год се видео влак из Крагујевца, поздрављали су га крагујевчани и одноздрављали Београђани са „Живеии". Гостију је одавде цошао мали број, пгГо нам је чудновато, јер се друштво стара да што може боље угости своје госге. Но надати се да ће се од сада и Београђани одазив^ти у што већем броју. Као што смо јавили исто ће дру штво кроз неколико дана правити још један излет у Аранђеловац. То служа на нохвалу друштву; јер се заиста

свој задатак, ширећи песму српску чо српским крајевима. Ж.

БЕОГРАДСЕЕ НОБОСТИ [Приход). На нрекјучерањем концерату на Калимегдаву, који је био добро и одабрано иосећен, пало је у корист касе сиромашних великошколаца на чистих 600 динара прихода. Концертни је програм задичила пијеса: „Јсдан дан из београдског гарнизонеког живота," којом је г. Чижек ни мање ни више но описао до нијмањих ситница занимљиви војнички живот у гарнизону. * (Долази). Као што чујемо скорим долази у Београд из Ваљева г. Љуба Ненадовић академичар, да држи евоје предавање у седници Краљевско срнске Академије, којом ће се приликом свечано за академичара нрогласити. * (Седница). Прекјуче је била седница одбора за административну поделу иаше земље, на којој је седници одбор продужио свој рад. * (Пренос Вука Карацнћа). Као што смо јавили црекјуче је била седница одбора за преное Вукових костнју. Седница није одржата, због недовољног броја чланова и заказана је идућа за среду. Ирема снремама које ее мисле да учине за овај пренос изгледа да ће се исти одложити за јесен. Одлуке које буду у сутрашњој седници донесене, постараћемо се да саонштимо својим читаоцима. * (Са скупштине „Ујед. Омладине). Прекјуче у недељу пре подне, као што смо већ јавили, била је 11 редовна скунштина друштва „Уједињене Омладине," иа којој су читани извештаји, разрешеиа стара управа и изабрана нова и то; г. Никола П Николић адвокат за нреседника; г. Сава Р. Кукић новинар за потпреседника; г. Драгомир Ковачевић трговац за благајника, и г. Риста Сгојаковић бив. учитељ за деловођу, за тим десег одборника међ којима већина онихкоји су и до сад били и нет заменика. * (Адвокатеко удружење). Пмало је свој скуп прекјуче до нодне који је требао да буде на други дан духова, па је због недовољног броја чланова који су на исту дотли, одложено до. прогале недеље. На овој је

о једном нредлогу који је том прили-1 р^.ђују у корист њену , било забаве ком иао, на име, да се адвокатско удружење преобрати у „иравничко удружење" које би могло у себе да обувати већи број нравих, активних чланова и боље да одговори оној цељи, коју је на себе узело адвокатско удружење.

може с ираеом рећи, да. оно испуњава скупштини била најзчачајнија дебата

Гондолијери*) обично су далеко олкољавали кад су поред тога места пролазили. Месец обасјаваше површину воде. Старац одвеже ланац са једне гондоле и уђе у њу. Кад се иеправи, видело се какве је јаке снаге. Поноћ је- прошла. Мирно беше по лагунима. Таласи пљускаху тврде зидине. Сад се понова зачу добош, глас је долазио између зидова, поред којих тецијаше каналска вода. Јакопо стеже чвршће весло. Стојећи на страж:љем делу гондоле, веслаше својим јаким рукама, Црвена кошуља и црвена капа даваху му тајанетвени изглед. И заиста беше нека тајанственост не само у његовом раду него и при самом његовом појаву. Сваки је готово избегавао да ••"Буд -г. њиме састане, и кад год су га виа било је могуће да му се уклоне, уклањаху. Његово брадато лице а е му мрачан изглед, а његове очи, .глед био 0!јггај 4 .: имаћаху у -зеби )! Ич ' Ј •

ШОВИТ' Из д

ценом кој 1тпост и стрг V местоБудшиЈглед. ше као ил У 1886 ' ' § су ДИРЕКЦИЈА.

ГОВОРНИЦА ЗА ПРЕДЛОГЕ (Отварамо нову рубрику под наело вом „Говорница за нредлоге." Том рубуриком мислимо да дамомогућности свакоме ко би имао какав предлог да изнесе на јавност, разуме се, само такав нредлог, који би имао онштег интереса, било по напредак наше општине, културног литерарног или друштвеног живота. У нанред се за ову рубрику, као и за све остале, ограђујемо свег штоби ма и за Тј.ун ку мирисало на политику. Ми смо и до сада показивали, да смо увек били вољни, да наши ступци буду сваком без разлике и пристуиачни и угоднни од сада ћемо томе још већу пажњу поклонити. Позивамо дакле сваког доброг пријатеља свестраног напретка, да се користи овом рубриком, какоби онакорисгила ошнтем добру). Добротворно друштво Последњи децениум нашега друштвеног живота, може се поносити е је толикоуспео у развитку нашег друштва, да га је свог иснренлетао свим корисним установама и удружењмма. Неоиисана је енергија, којом су у нас васкрсавала свакодневно све новија и новија удрулсења и док би са те стране имали да се похичимо, морамо пребацивати себи једино пеистрајност, која је толика већ друштва упронастила. У тако еаглом дружевном развоју, долазило се и до такових удружења, која чак и немају земљишта у дае или, која су према цељи на којој се тражило да раде чланови, једва приоирала но 5—10 чланова који би се одала тој цељи. Ми не можемо се потужити да немамо чак и такових друштава, која су .још скорашња уЕнглеској, пп и у Самој Амернци. То је можда доиринело да се мимоиђе по које друштво којег се потреба у нас још најживље осећа, то је можда доиринело да се у нас мимоиђе установа „добротворног другагва". Цељ је оваквог друштва просто и^сушна и најоправданија, то доказује и то што врло чесго најразличнија друштва, дрнају ту цељ и присеби иш ма што дру:о. Н. пр. код нас се дешава врло често да какво певачко друштво коме је цељ пшрење и невање песама, даје забаве и прпкупља придоге у корист поплављених или погорелаца или „Женско друштво" које такође има своју опредељену цел>, помаже рецимо земљотресом пострадале или оне које неродна година оставља гладне или сиротне бегунце и. т. д. Неби ли зар то и имало и требало да спадне у обсег, у цељ, једнога друштва, које би имало стално да ради на прибирању капитала како би у првој нужди било кадро увек да пружи иомоћ, да не би било што обично бива, да гладници рецимо трпе двомесечни глад, док каква певачка дружина „спрема нов програм" или „одлаже због рђавог времена" своју забаву, којом је мислило да их помогне. Неби ли зар такву цел могло да ностави себи какво „добротворно друштво", које би на нај'тростији начин са врло маленим прилогом из хиљаде чланова било састављено. Ја хитам на јавност са овим нредлогом, што ми се чини да би било згодно користити се оним великим одбором, који је ту скоро нриредио забаву на Калимегдану у корисг понлављених. Своју последњу седницу, пре но што се растури, тај би одбор могао да нре■твори у јавни збор који би могао донети одлуку о оваквој установи. На овом месту немогуће ии је да се ошпирно позабавим овом мишљу, ја држим већ изношење саме мисли може да придобије зх себе свакога, а ако би се речени одбор на то приволео, лако је тамо говорити до детал>а,; јер се такви детаљи и не тичу јавности. В.

КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ, НАУКА (Галерија српских уметника). Наш млади и вредни Фотогра® г. Милан Јовановић покренуо је једно подузоће, о коме се не сме пропустити, да се ма колико не проговори. Г. Јовановић је, на име, решио да нас фотограФским нутем у једном низу слика, које ће он повремено издавати, унозна са радовима свију наших срнских уметника. Заиста, кад замислимо, да ми нећемо н. пр. никад бити сретни да вииимо слике рецимо нашег вештака кога цела Европа дапас слави, г. Павла Јовановића, онда нека нам јс бар то за доста што ћемо се ма и са заммшљу те слике упозпати,

У

ниле таквим, да нииакав о нема. Јакопо управљаше гондолу вешто и сигурно управо каналу, чија црна вода измејуу зидова не имађаше никакав зрак светлости. У гондоли лежала је мрежа а поред ове јака чакља. Кад гондола у1)е у канал, исчезе у мраку. Али је опет стари ловац био навикнут на овај мрак. Он погледа на „мост уздисаја" чија половина беше осветљена месечевим зрацима. Тамо је било све мирно. Добош се није више чуо. На моету не беше никога. Гондола је лагано даље нловила. На један ма,х» баци Јакопо верло и отрчи на врх гонДоле. Поред ове? помоли се нешто воде. Ор/ се С аже и дохвати руку једног^ чоаеС ад се тр у. ђзше да нађеног под .игне у гондолу. У овом свакидан поелу, етарац беше добро изв! жбан. Са свом снагом подиже он тешко тело^, са кога је вода у

"горба и*"д. 7 н ' ла зевима цурила, и . снусти у гондолу. Па сваки већи и при свој његовој в^зштини, мало је ®али-

на кочиЈашко! да се гондол? | пола динара на 1 <" а •: вигпЛ по 25 пара +

изврне. тело положио на мрех, да је уловио тело

осуђеника. По оделу видело се да је осуђеник био племић. Ко није знао у оно време млетачке републике за тајни Трибунал, тако звани савет тројице? Он је раснолагао тада са имањем и животом свакога без разлике. Од њега не беше сигуран ни племић, ни сенатор, на ни сам Дужд. Јакопо скиде кукул>ачу са главе мртваца. Ои се није млого бринуо за тела која је ловио по ОрФану, ниги за личноСТМ које су. Чим их улови, одмах их носи на острво мртваца, где су обично осуђеници у тајности сахрањивани. Али овога пута пешто га нагони да изближе посмотри мртваца. Он загледа у бл°до, без живота тело, које је пред њим лежало. На један мах пљесне се рукама. „Света мајко божија", рече полугласно, — „нлеменити Родриго Зени. Да ти си ! Познао с^.м те опет! Дакле су и тебе уб;:^ Јр' овци, и тебе благородног 7 и ми толигга добра У чи,г

гл

^оле и са тугом 1 .А.

вих

мртав,