Мале новине

целокупан Слон и Камила; а најудаљенији потомак слонов, мамут, који је, можда, могао опстати само у још тонлијој клими, извађен је из леда на Шиицбероу. Панонског мора више нема, а грдна Сахара пустара није ништа друго до корито морско; доказ су нам шкољке што се налазе у иеску у сред Сахаре. — Сви су изгледи да генерација деветнајстог века неће дочекати „етрашни суд," јер је, по геолошким исшггивањима, морало прећи 7. милиона година, иа да земља постане оваква као што је дана, а да на земљи свега нестане, да нестане биља, животиња, Вчздуха, да се на крајњем југу, где се јаје у песку испече, последњи човек (г. Љуба Ненадовић вели да ће бити Немац, јер су они последњи људи) смрзне од зиме, да, дакле, настане „страшни суд," — ваља да прохуји још само 84. иута толико година. —«*••&>РАЗНЕ ВЕСТН (Колера у Месини). Из Месине те леграфишу 1. Јула по Немачком: Има већ више дана како се овде говори да је било елучајева колере. Власти то иобијају, само се вели, да гастрентеритис (запалење стомака и црева) влада епидемично, особито близу пристаништа, откуда се после пронео глас, да је колера донесена из Бомбаја, одакле је стигло 25.000 врећа ж:1та. Узрок енидемији је, вели се, оскудица у води, јер многе цеви на водоводу попуцаше, те је пијаће воде нестало. Народ се почиње бунити. Пред кућом градског началника било је демовстрације са претњом. * (Пожар у Цариграду). М* Цариграда пишу од 11 ов. мес. дн )е у иретпрошли гхонедељак букнула у стамбулској махали ватра. Изгорело је 54 к-ћа, међу осталим изгорела је и кућа, у којој је био завод за уметничку индустрију нод управом гђце Хенли. За оне, који су страдали од пожара, даровао је Султаа 500 тур ских Фуната. * (Америкаиски Поииеји). У преде■иу јужне Ар зонске државе у Амери ци, нашли су 200 миља од мора на развалине неке земљом претрпане ва роши, која мора да је пре тисућу година пропала под утицајем велике револуције у природи. Археолог Кршниг наишао јекопајући, на три мил.е дугачке рушевиине — читаве улице, кућа и људске косгуре, иото као у

Помпеји. Ро справама за залив"ње види се да ]е у томе граду живео народ изображен.

НОЈШЦШКИ ГЈ1АСНПК Београд 23 Јула (Осуђени). Пресудама полиц<јским осуђени су: К(»ста Јовановић из IIннчева; због скитње; Катица Радовићсва служавка; Аца Рајић, слуга; Ацн Марииковић, из Панчева; Ђока Пајић, слуга: Милан Стевановић, слуга; М( тар Ђурић, из Босне; све због ски-

(Нритворени). Ноћас су нритворени: Сава Рајић обућар, Груја Димитријевић, сточар; Анка Јовановићева и Дрмга Рајићева, овд. због ноћних тумарања; Максим Вељковић носач и Антоније Митровић, надничар, због скитње. * (Нестало\ Н!И«оли Трумићу, дрвавару, нестао је један иаун, ко га ухвати, нека га преда Нлколи.

С М Е С И Ц Е (Издавач и сарадник). Пред ®ранцуским судом, у округу Л; изнет је, ту скоро, на решење овакав случај: сарадник коме беше поверено дн уређује нодлистак, тужи суду Ј1. . ском издавача листа што је без његовог пристанка завршио подлистак у листу. Ствар је била у овоме: сарадник је пиеао неку хумореску; баш кадјехтео да заврши завади се са издавачем те не хтеде дати .лаљи рукопис. Издавач да би задовољио своје читаоце, илати другом сараднику да доврши ту хумореску. Али нисац тужи за то издав ча тих новина и суд га осуди да плати нисцу 800. дин. за та два штампана табака, јер је само толико Фалило иа да се хумореска доврши, и 400. дин. као казну за некоректео понашање у својим правима као из давача. Прву казну изрекао ;'е суд што је сматрао такав поступак као злоуиотребу нишчеве идеје. •* (Особени изговор^ Једног дана нлђу у једном зверњаку б шзу Будима неког човека са оружијем где вреба, па га затворе као крадљивца дивљачи, Пипто одрече пред судом да је хтео д ивл.ач красти з питају га шта је на&аеравао чинити еа својом пуном п ушком. Он се размисли па онда од-

говори; „хтео да се убијем," и остане при том изговору!

ШАЛА И ЗАБАБА Број 14. Јсдан носач у В. причао је следећи догађај, што се је њему д*-сио једне веч> ри; Стојим ја, вели он, као обично на ћошзу и очекујем какву год поруку да заслужим шта, кад неки лакеј нриђе к м ни и рече ми, да ме мајор у пензији г. Н. зове па вечеру. Позвао је, вели, госте, па их има 13 а тоје несретан број, па са тога узрока, а пошто ме је видео кроз прозор да стојим на ћ->шку улице, посива ме да будем 14 на броју. 0 «о је за ме в игика почаст, али ја ипак приметим Лакеју да сам носач и немам одело за такЈ одлично друшгво, које је било искупљено код г. Мајора. Лакеј ме охрабри и рече да ће ми он дати сву иотребну одећу за ово вече, само да учиним ту услугу његовом госнодару. Ја се на посдетку решим и одем са Лакејом у кућу. Он ме уведе у једну собу и даде ми и сву преобуку, ципеле, цилиндер, и беле рукавице. Ја се лепо умијем и обучем тнко да сам изгледао као какав племић Само цппеле лакајеве биле су ми мало потесне. Док је лакеј отишао да ми донесе још неке потребне ствари, ја опазим да ципеле нису чмсте као што треба. Узмем викс и четке те их лепо очистим. Кад сам био готов, некако се оклизнем и преврнем тањир у коме беше жидак викс. Да неби довео лакоја у нворилику ја брзо марамом обришем патос од викса. Тек што сач ово извршио уђе лакеј, а ја немајући куд, стрпам мараму у џеп од фрака, јер н^см хтео да види лакој да сам му штету учинио. Лакеј ме одведе горе где је требало вечерати и ту видех одвише госте, та сами мушки. Чим сам ушао у салу. п, иђе ми домаћин, који је на прсима носио орден црмог орла, и срдачно ми стисне руку на рече сасвим пријатељски : „Ах, драги пријатељу, добро дошли Ми само вас очекујемо п За тим се окрете гостима и престави ме. „Господо и пријатељи! част ми је преставити вам мога доброг пријатеља г. Барона Кикерицког!" Пошто сам вЈ -део како ме одлично -и срдачно дочекивају, ја се охрабрим и отпочнем играти улогу Барона. Ссдосмо за сто и вечсра одпоче

По кратком времену, пггато сам приљежао гледао у чашу која је често пуњена шампа&ером, ја се толико охрабрим да мој језик никако није имао мира. Мојим ионашањем задобио сам велико поштовање код свију, и сви се слатко смејаше мојим складним досеткама. Мени се већ и соба почела окретати а у кога год погледам, у свакога сам видео да има две главе. Шампањац ме је страшно угрејао. Чим је печење дошло па сто, повикаше гости г. Кикериц, г. Кикериц, да испије здравицу. То ме је изненадило, али ипак сач био толико куражан и изјавим да ћу чим се иечење смири учинити по вољи гостима. Мећу тим иснадне ми салвет па под тако да нисам могао дохватити, а по учтивости према домаћину и гостима нисам хтео да их узнемирујем него увучем крај од чаршава, којим је ст ' застр г Јбио, у руп^ од фрака. Да би се пак осигурао те да ми опеФ 1ЈГе спадне, ја вежем чвор за рупу^ Овој мојој досетки сви су се слатко смејали, а највише домаћин који је био и сувише дебео. Са'д се оиет заори гЛасва вика, Г. Кикериц да напије здравицу. Ја устанем и припремим се да испијем здравицу. Но како су неки били залармали, ја дохватим нож и лупајући у чашу дам знак за тишину: Но како ми је не само глава тешка била, но и рука, чим сам ножем лупно по чаши она нрсне у комаде а шампањац се просу по столу. То још већма развесели и госте и домаћина, тако да непрестано викаше за здравицу. Међу тим ја сам се од шампањца тако угрејао, да ми је зној липтио са чела. Брзо извадим мараму из фрака и обриса лице. Али кад сам то учинио захори се такав смех и сви гледаше у мене. Ја пак помислим да је то само усљед сувише загрејаности од шамоањца, дохвати другу напуњену ми чашу и иочнем беседу: „Поштовани узвишсни домеГСјајна госнодо! Ус хићен дочеком драгог пријатеља Мајора, нашег узоритог домаћина, не могу нронустити ову прилику а да не дам израза мојим осећајима према њему и другим гостима, који су овде сакупљени. Они се једнако смејаху гледајући у мене, а мајор се толико смејао да се морао ухватити за трбух. То мене још већма охрабри. Неки повикаше „на столицу на столицу". Ја послушам и брзо се поп нем на столицу, али како чаршав беше везан за мој фрак, то и сво посуђе на столу, пође за чаршавом кога сам

ни пусти унутра. Одмах за тим ступи у собу Иаго шантајући. Беше обучен у богато одело од дрног сомота. 0ко врата имађаше златан ланац исшаран са разним драгим камењем. Доколенице имао је сви лене а цинеле су од лака са великим сребрним кончама. Са леве стране мач чија је дршка украшена златом и драгим ка мењем. Ушавши поздрави Дужда и около стојеће са гордошћу, кзо што приличи нлемићу и сиау једног од најзаслужнијих и најбогатији нлемића. „Добро нам дошли у нашу средину, грсФе МираФијоре," поЗдрави га Дужд са лаким на!'ибом главе, „Ви сте дуго били у стране земље, и за то време изгубим сте нлеменитог оца, кога ми обично шту јемо. Ми се радујемо што вас оиет поздравити можемо." „Благодаримо вашај светлости и племенитој горподи на сваком пријему," одговори Инго, који тек сад примети међу сенаторима и Брабантина," у толико ми је више жао, што при првом мом појаву долазим са службом. богатства мога пбкојног оца, које је своме насљенику оставио налазе ( ое у ^рбдоим Сј рукама. Рси уб, ли^а и високи савет добро су са њим управљали,

и потпуно ће ми се предати. Али налата то скуиоцено место, у коме сам поју младост провео, предамном је затворена. Не ка девојка, кђи домоунравитељке мога кокојног оца, која се налази на отсрву Св. Николе, не хтеде да ми нзда кључеве од палате, који се код ње налазе. Ја сам могао у палату на силу ући, да капију и осталезатворе разбијем — али то беше противно мојим осећајима и с тога, при првом мом појасу у '»вај светли дом, морам да нодигнем тужбу." ,,Како се именује та девојка о којој говорите, гроФ МкраФијоре?" упита Дужд. „Едита АмалФијева. Светлости." „Нека се дозове овамо! Она треба да нам објасви тај ноступак," заповеди Дужд. „Едита АмалФијева, већ је доведена," јави тајни секретар. „Онда нека изађе предаме." Неколико тренугака доцније уђе Едита. Она беше пошла право престолу да клекне, ели у тај мах опази богато обученог странца. Као громом иоражена трже се натраг, но ипак се савлада. Она клече нред престо Дуждев. „.Жотани, к&ери >моја," рече добродуШ 1 ' 1 ни Дужд, „како ти је име?"

„Едита АмалФијева, Светлости," одговори и устаде. „Против тебе подигнута је тужба, кћери моја!" настави Дужд даље, „ти си се противила да предаш кључеве, који су својина граФа ВиргилиЈа МираФијора." „Ево кључева, светлости, ја их пола жем нред ваше ноге. Ономе човеку, што стоји тамо, нећу да предам е 'тога, што је он странац. Он није граф Виргилијо МираФијоре." Ове речи јасним и сигурним гласом изговорене, учинише јак упечатак на около стојеће. Сенатори се погледаше нитајући се и вртећи главом. Дужд гледаше час у Инга, час у његову нротивницу, која је сад постала његова тужитељка, а тајни секретар није веровао својим ушима. ,,Шта говориш ти моја кћери? упита Дужд. (Продужиће се)

1ЈМ1

)