Мале новине

ЦЕНЕ СТОКЕ пар Волова тешки к. —

V П « пар Крава тешки

„ Свиње мрша. до „ ЦЕНЕ КОЖАМА

пар кожа овчи . . , , Јагњећи пови „ Јарећи ,, Кавлака .

„ Зечији. „ Козији.

УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРСКЕ килограма

1.27б Брашна. —.— Мекиња. —.— Пасуља. — Шпиритуса

ИЗВОЗ 113 МЕСТА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

килог.

Сувих шљива. Креча . . .

1С У Р С

Дукат

5 89

Наполеон 9 90

ДОМАЋИ ГЛАСОВИ (Паиађур). Од сада ће п./ одобре њу минисгарства народне привреде сваке године бити у Ражњу, срезу алексиначком, округу алексиначком, тродневни аанађур у дане 17 ог, 18 ог, и 19 ог јула.

БЕОГРАДСКЕ ИОВОСТИ (Скуп) 3. Јула ов год. објављује —„Очште раденичко друшгво"да ће у 9 часова пре нодне држати скунштину код „Два Сокола" * (Застава). Савезне стрељачке дружине у Краљевини Србији, отворили суконкурс, за израду на^фта своје дру жинске лаетаве, и рок је конкурса до 10 Јула. ов. год. Застава треба да буде 1 м. широка и 150 м. дугачка а од тешке црвене свиле. На једној страни да буде стрељачки знак — овална ?"ета — стрељач^сим мотивима; на другој страни да буде орао са Кра љевским породичним грбом на прсима а око њрга ди б\'де натпис: „ С иврз

стрељачких дружина у Краљевини Ср бији. 1886". Траке да буду од отв> рено п 1авог морантика; на јегној да буде нанисано: „Оду заставу подарио је Н>егово В 'личанстно Високи П^жро витељ Краљ Милан I", на другој траци да буде каклв стрељачкч мото. Реее на (асгави и на тракама да буду златне. Могка да буде об >јена нар< днои тробојницом, на врх мотке оста вља се г. г. конкурентима да ставе шта за добро нађу. Награда је зч најбољи нацрт који одбор усвтји 120 динара, за други у својен нацрт 60 динара.

СЛУЖБЕНИ ГЛАОНИК (Одобрења). — Указом Њгговог Велич^нства Краља од (0. ов. мес. одобрава се оппггини нр'овачкој, у срезу моравском, окр. ножаревачком, да може од својих грађана .шкупити, но сразмери плаћања непосредног пореЗа, прирез од 408 дин. уз оба полгођа ове 1887Ј8 р,.ч. год., и тии новцем подмири расходе по буџету свом, састављеном за иету рач. годану. — Такође указом од 10. ог. Одобра ва се општини влчсотиначкој, у срезу влаеотиначком, округу нишком, да можз од својих грађана покупити, по сразмери плаћ 1ња непосредног норена, нрирез од 3 192 дин. уз оба полгођа нр. 1836|7 рач. године, и тим новцем подмиричи расходе по б^џету свом, састављеном за иету рачунску годину * (Обзнана). Железничко оделење минисгарства грађевине, Јавља ово, шго се најнре ]рговачког света тиче; Често пута нодизане су код желе.<нице, од стране појсдиних партаја, жалбе и рекл&мације, које су нроизашле једино отуда, што се нартаје при исиуњавању товарних листова нису ири државале тачке 3-е § а 50 ог, правилника за ж-лезнички саобраћај, т. ј. ниеу на товари >м " листу стављале гачне адресе пошиљаоца и примаоца. Да би се ово у будуће избегло, опо ињу се сви они, који шгогод же лезницом отирављају, да у своме сопственом инт^ресу стављају на товариомлисту увек тачну адресу прима оца, и то: име, за.ц"мање, ст пицу опредељења, улицу и број куће, а исго тако и адресу пошиљаоца. Овим поступком учиниће, да примаоци иошиљку брже добију, или да се на случај недоставности робе може о томе одмах пошиљаоца да извести, а не к.-о што се до сада већином дешавало, дн су појрдине поп1иљке про

дав?не у корист државне касе услед тога, што се због нетачве адресе није могао пронаћи ни прималац ни ношиљалац. ЈАВНА БЛАГ0ДАРН0СТ „Друштво Св. Саве", с особитом пријат-ношћу има да благодари грађевинским пре-дузимачима и мајсторима из Веограда напрегком ожргвовању и родољубљу њиноме.Ови су се родољуби састали 29 прошлог месеца, те су договорно написали своје заједничко завепггање „Друштву Св. Саве". Ево њинога нисмена: Наше завештање. Ми долепотиисати предузимачи и мајстори у Београду, радећи на подизању разнихграђевина у слободној нам Краљевини Србији, скуписмо се и договорисмо се да учинимо једно богоугодно дело како за нашу душу и за здравље и напредак нашега потомства, тако и да дамо видна доказа и осталој браћи нашој и нашим земљацима што смо ми са добром вољом и поштениг-- радом учинили, те да им могућност створпмо, да нисменији буду од нас и аманет им оставимо. да они, пошто боље књигу и школе изуче, још више добра учине своме народу и својој земљи, у којој ће живети и која ће их хранити. Ово бог (>угодно дело, које хоћемо да учинимо, то је,да у колико је могуће о нашем трошку потномалгемо подизање школа У Старој Србији и другим српским местима гдеје народ еиромашан, те да приирављамо нараш ај који Ке бити изученији од нас, како ће лакше себи хлеб зарађивати. Да ово богоугодно дело осгваримо; да стечемо својој души севана; да се одужимо земљи која нас је хранила, | и да олакшамо млађим нараштајима да лакше и бољеизуче књигу, ми сви што смо на крају овог завештања потписани, договорили смо се, пристајемо и закључујемо ово што иде: 1. Сви ми потписати предузимчи а и мајстори у Београду, који год од нас буде радио иа подизању државних, окружних, среских и општин ских грађевина, или на нреправкама или на оправкама исгих, дајемо за славу имена болсијегау а 1 корист нашег млађег нараштаја од данас иа у будуће један на сто од наше ио. годбене суме за горе означене радове „Друнггку Св. Саве" у Београду, да оно подиже школе, где треба као задужбине наше.

2. Овај но.ац, један на сто, хоћемо ипристајемо да се без икаква обзира увек од наше погодбене суме за ма какав грађевински посао задржава на каси мини старства грађевина или ошнтинског суду Београду и да се ова скупљена сума сваког трећег месеца предаје „Друштву Св. Саие" у Београду. 3 Сваки од нас, ни под којим изговором неће и не може тражити намењену и уложену суму за ово богоугодно дело натраг, нити ће му се вратити. 4. Са овим новцем, који ми драговољно завештавамо на иодизање школа у Старој Србији и осталим сриским местима. руковаће„Друштво Св. Саве„ у Београду са свим самостално и иолизаће школе онде и онакве, где и како само оно за корисно и потребно нађе. 5. Нико и никада, ни од нас ни од наших потомака, неће имати права нити може тражити икаква рачуна о овом нашем завештању од „Друштва Св. Саве", јер ми, клањајући се јеванђелској ироповед., хоће мо : „што учини десница, да не зна левица". 6. Молико „Друштво Св. Саве", дајемо му неограничено право и оста вљамо му у аманет, да оно нађе пута и начина, да се помоћу узвишене владе Краља Милана I, учини све што је нотребно, да се сав добивени новац од овог нашег завештања тачно и на време. нрикупља рачун о свему води и о свему као заштитник наше задужбине брини. 7. Сав прикунљени новац не сме се за другу цељ употребити но само на подизање школа. Учини ли се друкчије, онда „Друштво Св. Саве" да тужи кривца и тражи наплату и оштету. 8. Све ово што смо у нашем завештају казали, има да важи од дана. па за сва времена док „Друштво Св Саве" постоји, и овлашћујемо исто Друштво, да преко државних власти Краљевине Србије а сисом посгбјећих закона, ово одмах отпочне извршивати и у дело приводити. 29 Маја 1888 год. у Београду. Предузимачи и мајстори : 1, Филип Биагојевић; 2 , Васиљко Дамњановић; 3, Стојан Милосављевић; 4. ЂорђеПетровић; 5, Мина В. Дамковски 6, Трајко Петровић; 7, Дамњан Спасић; 8, Ива Сартори; 9, Спасоје Р. Јовановић; 9.Ђира Тодоровић ;11, Адолф Шгок 12. Јанаћко Костић; 13, Цветко Вељковић ; 14, Анђелко Ђурић; Иовак Стојановић; 16, Јован Секулић; 17, Петар Јоваловић; 18, Ј. Шгок; 19, Е. Гајзлеп; 20, Јаков Дам-

гласом, иодигнувши три ирста у име заклетве. Одмах после овога отворе се врата и собар иусти унутра једаог старог човека. Проседи старац са неким страхом поклони се на све стране. ВВегово лиде показиваше благост и добродушиост. „Приђи ближе," рече му Дужц. „Јеси ли ти Андреја, пређашљи служитељ покојног Адмирала?" Тако је, светлости, ја сам Аидреја, служитељ нокојног гроФа МираФијора." „Гледај амо! Познајеш ли овог младог племића?" упита га Дужд и покаже руком на Инга, који шантајући приђе ближе Андреји и пружи му руку да је пољуби. Познајеш ли ме Андреја?," упита га. Сгари слуга гледа1пе укочено у Инга, на за тим клече. „Света дево Маријо!" муцаше он, „шта видим? Млади гроФ Блргилијо, јединац мога доорог покојног господара!" Победоносан осмех поЈави се на Инговим устима: „Андреја!" иовиче Едита пребацујући му. Сад тек опази Апдреја ону, коју је као своју кћер љубио.

„Сињорита!" повиче он и његове очи засветле се од радости. „Андреја, зар заиста у овоме странцу познајете Виргилија МираФијора?" упита Едита. Стари слуга ногледа још једном пажљиво у Инга, па онда климну главом. Андреја! опомените се!" повиче Едита. „Јесу ли ово црте Виргилијеве? та ви се варате због просте наличности. „Млади граФ имађаше на бради један мали црвени знак," рече Андреја. „Његове очи гледаху у свакога са благошћу и добротом, као и код покојног господара што беше." При овим речима погледа боље у лице Ингово, „тај црвени знак не видим код вас — па онда очи на и коса другчија је — — — —" „Неблагодарна псино," крчаше Инго пун једа и очајања цретећи старцу. „Такве треба згазити ногом! Знак о коме говориш покрила је брада." Андреја поплашено тргне се натрагнромена како у лину тако и на целом телу која је наступила код Инга, изненадила га је. Он врташе главом. „Сињорита има право," рече за тим

одважно, ,,такав не беше млади граФ Виргилијо." Дакле и Андреја није познавао странца? Ово би могло имати опасне носледице. У томе тренутку висаше све о концу. Инго се окрене Дужду и са усиљеним презрењем рече : „И сувише сам горд, да још коју реч кажем у моју одбрану сматрам испод достојанства да се нредам пред оваким сведоцима. Нарочито у овоме случају где са мо тражим моје законоправо." ,,Излишна је свака даља одбрана, мој племенити Виргилијо МијаФијо ре. Та и ко би могао то да захтева од вас, после вашег сретног повратка у завичај, до вас, који сге с нравом дошли да захтевате законо наследство," умеша се у говор Брабантино и изађе нред сенаторима пружив руку очајпику. „Ја вас познајем а

и сваки други нризнаће то, пређе био ваш пријатељ." Ове речи учинише са свим печатак. (Продужиће се)

који ]е и

други у-