Мале новине
њановић; 21 , Павле Бошковић; 22, Штерија Јовановић; 23, Јован Благ.)јевић; 24, Гавра Секулић. * На оваком родољубивом делу „Друштво Св. Саве" изјављује благодарност свој именованој браћи предузимачима и мајсторима с надом : да им што скорије благодари и омладина оних школа, која ће се њиховим трудом у разним крајевимз Српства подићи. Бр. 387 1° јуна 1888 Београд. Председник Гл. Одбора „Друштва Св. Сав -" Свет. Николајеви/1. Секретар, Р нко ПвтровиА.
110ЛИЦИСКИ ГЈ1АСНИК Београд 24. Јула (Крађа). Очомад, аоћу неколко њих ускочили су у двориште г. А. Новаковића, адвокага; за тим калаузима отворили кућна и шесг собних врата, ушли у оба, све испрегурали и украли: 50 динара у никлу; 12 ножева и 12 виљушака сребрних са монограмом Ј. А. Н, пет белих и једну шарену кошуљу и још неке (твари. (Осуђвна). Пресудама нолицијским осуђени су; Млксим Вељковић на<ничар због скитње. Јоцл Петровић и ХристиФор Жиаачовић овд. келнери' због прављеног нереда; * (Иригворени). Ноћае су притворени Ђжа Пајић, некар због скитње.
С М Е С И Ц Е (Где је најслађи пољубацУ) При ча С' А-а пољубац није нигде слађи него у кругу Кенебека, у северо ачерикачоким државама; а то с тога што госпе у том кругу мажу своје лице —белим шећером. * (Л.чт каријера). Славни ДерФлингер ">ио је син простог сељака из неког сеоцета у Ческој, још у младости својој изучио кројачки занат, и био је неко време кројач, али доцније иглу замени мачем и служио је под разним јунацима, па најзад буде именован за војводу и државног намесника горње Померапске, за тим изборним кнезом који је сваку заслугу умео оценити и наградити * (Боље је бити у иижем сталежу први него у вишем последњи). Фран цуски краљ, Лудвлк XI. јако је волео на У к У- Да би задовољио своју жудњу иозивао је на ручак оне странце од којих се нада да ће што корисно на учити. Позивао је на ручак и трговце који би му могли дати каква ображења односно трговине. Неком трговцу по имену Жан иадне на ум да моли краља да му изда повлпстицу на плем«тво, што му Лудвик и подари. Кад се наскоро по том тај трговац као но ви племић покаже на двору краљ се учини као да га и не гледа. Мајстор Жан, изненађен таквим пријемом пожали се краљу: „Господине кад сам вас позивао за свој сто, сматрао сам вас као првога у вашем сталежу, али ви сте сад нови племић, па ако би вам показао ону исту 'лагонаклоност, коју и старим племићима, увредио би их. * (Смерпост). Исак Њутн, за сво вр » ме свога живота задовољав^о је све, који су га познавали, својом смерношћу, али никад као у овој прилици. Имао је једно псетанце, које је радо имао а звао га Дијамантом. Једног дана, кад је морао да из собе, у којој је радио, оде у најближу собу, остави Дијаманта самог. Кад се Њугн врати ' имао је шта и да види. Дија-
мант беше оборио затаљену свећу на његове хартије. и готово довршен рад од толико година, беше у пламену и скор<> претворен у пепео, Њутн је био тада всћ врло стар, па и таиав г /битак беше ненакнадим. Међу тим он и не удари псето нто га сачо покара овим речима;„0, Дчјаманте, Дијаманте, како мало знаш какву си ми штету учинио".
ШАЛА И ЗАВАВА (Барон и салата.) Барои Штајн, шетао се са бароницом Ријен по њеној башти, па видсћи засејан кромпир који је >ако израстао, а није знао шта је рече: „Ах, милостива госпођо, ви имате у вашој башти дивну салату!" „0, госиодине бароне, ви се варате, то су кромпири." „Да, да јV баш а мислим салату од кромиира! * Лекар. (калдрмџији). Ви сте тако гадно калдрмисали авлију. на да би сакрили ваш Фушерски носао, одмах сте покрили земљом. Калдрмџчја 0, госиодине лекару има још доста и других Фушерских иослова, који се земљом покрију. * Жандар (ухвативши дечка, који скида нолицијску наредбу, што је на ћошку Једне куће нрилепљена.) Стој деране, како се смеш усудити да скидчш наредбу високе (голиције? Шустерски ше.грт Извините, госчо дине комесаре, ја сам само хте да видим шта је са оне друге стране написано. * Служитељ (позивајући једног баро на код свог госиодара на ручак) Господин гроФ аослао ме је и моли г. Бфона да изволи сутра доћи на ручакБарон Особито ми је мило, ноздрав те г. ГроФа да ћу га сутра радо послушаги. Служитељ. Извините, г. Бароне, ви сте ме хрђаво разумели! Ја ћу послуживати. а ви ћете ручати. Забрањено је асовати. Један генерал најстрожије је забранио свима војницима дансују пошто сетанавика била код војске укоренила. Једног дана, после саопштеае наредбе, чује он где се два војника, најжешће свађају и исују, он узе штаи и љутито приђе војни цима еа речима: „Триста му мука, проклете животиње, убила вас мати Божија, нисам ли ја једном забранио да се не нсује? опали свађаче. * Тосаолар (долазећи пијан доцкан кући, упита служитеља). колико је сати ? Служитељ Не знам! Госао&ар Будало, па нашто сам ја намештио сунчани сат баш испод твог прозора ? Служитељ Али, господине, та сад је тако мрачно! Госаодар Магарче, а где ти је свећа? Јуч р риња жалост Ј*дна славна глумица илгу и свога мужа. Пријатељ њен сазнавши за овај губитак похита брже њој да јој изјави саучешће. На његово велико изненађ ење, он је нађе веселу где у харФа свира. ,,Ох, боже мој, милостива госпођо!" рече овај са аеким пребацивањем, „ја сам мислио да вас затечем у пајвећој жалости!" „0, мој пријатељу," одговори глумица, „требали сте д^ ћи јуче па да видите каква сам била!" Међ суседима Један који куца јексер у зид да намести слику св"је жене правио је нриличну ларму тако, да је сусед са свећчм изашао на пиље и питао дечка који је пред вратима стајао) Сусед Но, хоће ли та ларма још дуго трајати? Дечко Ох не само још мало, док отац не обеси матер.
РЕД ИЛОВИДБЕ путничких пароброда првог ц. кр. овлашИеног дунав. пароброд. друштва (Јавом Од Сиска за Брод, нонедеоником и петком а у мешовигој елужби, ередом и суботом у 6 еати у јутру. Од ( иска за Земун, понедеоником и петком у 6 еати у јутру. Од Земуна за Сисак, утирником и петком у 6 с*ти у јутру. Од Брода ва Сисак, I редом и петком а у мешовитој елужби, понедеоником и четвртком у 6 сати у јутру. Код Градуше, Окињаре, Кобаша, Брзопоља Јамиве, Босута, Јарка, Кленка, Кунинова и Вољеваца стају лађе ако је потребио. Дуж сриске обале у мешовишој служби. Од Шапца за Београд, понедеонпком и четвртком у 7 сати у јутру, а уторником и суботом по долаеку поштанске ла!)в сигачке. Од Београда за Дубравицу, свики цан у 6 сатп у јутру, односно по доласку местне лађе вемулске; а пристајући уз нанчевачку дунавску обалу, уторником, нетком и недел,ом. Од Београда за Градиште, уторником, четвртком, суботом и недељом у 6 сати у јутру , односио по доласку прве местне лађе 8емунске Од Београда за Оршаву , уторником , у 6 сати у јутру (ако е.таше воде дозволи). Од Београда за Шабац, уторником, средом, петком и недељом у 6 сати 15 м. у ј?тру. Од Оршаве аа Београд, средом у 9 сати у јутру. Од Градишта за Београд , понедеоником, четвртком, нетком и недељом у 6 сати у јутру; пристајући уз дунавеку панчекачку обалу, понедеоникои, четвртком и суботом. Од Дубравицн за ћеоград , сваки дан у 9 сати 30 мин. пре нодне, а средом у XI сати 30 м. пре подне. Уз етаницу Гроцку пристају лађе сведневно низ и уз воду цл веке. II. н. путници, који путују на лађама, што додиру.ју обе обале, нека црцјаве при уласку у лађу ма код које ерцске станице свој цртљаг и друге стлари кр српској царинској власти и цека ваде обччајне билете и марке јер с путнпцима, који оваковпх легитимацпја немају, постуцаКе се но њиховом доласку у Београд као са нутницима из иноземства.
ЖЕЛЕЗНИЧКА ТАРИФА
Повл. Ауст. угар. друштво држав. жељезнице. РЕД ПЛОВИДВЕ између Базјаша и српских станица са лцђама новл. аустро - угар. дру.птва државне жељезнице од 19. анрила (1 маја) 1888 па до даље наредбе. Љ.) "^ГЗ ВОД1Г: Полази из Градишта — четвртком и суботом из јутра, у 7 сати. Полази из Базјаша*) уторником у 5 сати из јутра, четвртком и суботом у9 сати и 30 минута ире подне. Полази из Д)бравице уторником у 8 сати и 30 м нута пре подне чечетвртком и суботом у 11 сати иЗОминута пре подне. Пола^и из Смедерева уторником у 10 пре подне, четвртом и суботом у 1 сат и 20 минута у подне. Долазак у Београд уторником у 2 сата, четвртком и суботом у 4 сата и 30 носле подне. Б) ЗЕИЗС3 ВОД^: Полази из Веограда средом иетком и недељом у 6 сати и 30 минута из јутра. Полази из Смедерева срвдом, нетком и недељом у 9 сати пре подне. Нолази из Дубранице средом, петком и недељ^м у 10 сати пре подне. Полази из Базјаша**) средом, петком и суботом у 11 сати и 30 минута пре подне. Долази у Градшите средом, петко^. у 2 сата после нодне. *) Четвртком и суботом , долази влак из Будапеште бр. 61. у Базјаш, и етоји са лађама за Београд у евези **) Све ла^е имају у Базјаш везу са мешовитим влаком бр 1012. Из Градиште за Веоград заведено тамо и натраг карте са спуштеном ценом које важе више дана. Будимпешта, у Априлу 1888. ДИРЕЕЦИЈА.
К Л А С
А 1.
Београд
I.
II.
III.
Топчидер
0 60
0-45
о-зо
Ресник
2-10
1-60
1 05
Рипањ
310
2-35
1 .55
Раља
4-90
3-70
2-45
Влашка
675
505
340
Међулужје
7-60
5-70
3-80
Кусадак
9.55
7-15
4-80
Паланка
11-10
8-30
5-55
В. Плана
12-75
9 60
6-40
Лапово
15-40
11-55
7-70
Вагрдан
16 95
12-75
8-50
Јагодина
19-05
14-30
9.55
Ђуприја
20-90
15.65
10-45
Параћин
21 85
1640
10 95
Сикрица
23-70
17-75
11-85
Сталаћ
24-80
18 60
1240
Ђунис
27-45
20 60
13 75
Корман
28-85
2165
14-45
Алексинац
30 10
22 60
15-05
Греач
31-50
23-65
15-75
Ниш
34-20
25-65
17-10
к Л А с А
Смедерево Осинаоница Сараорци Крњево Вел. Плана
1. 2-70 3-35 4-65 6-30
II. 2 00 2-75 3-50 4-57
III. 1-35 Г85 2-35 3.15
Лапово
I. II.
III.
Баточина
1.15 0-85
0-60
Бадњевац
1 85 1-40
0-95
Милатовац
2-70 2 00
1-35
Јовановац
3-25 2-45
1-65
Крагујевац
4-20 3*15
2-10
I.
II.
III.
Ниш Бања
1.55
1.20
0.80
Ниш Сићево
2.55
1.90
1.30
Ниш Св. Петка
3.25
2.45
1.65
Ниш Црвена Река
5.20
3.90
2 06
Ниш Бел. Иаланка
6.30
4.75
3.51
Ниш Станичење
9.00
6.75
5.15
Ниш Пирот
10.25
7.70
5.40
ЗВАНИЧНА ТАРИФА за ВОЖЊУ на фИЈАКЕРУ. 1, Дању на г | 4 но вароши и до наробродске и железничке станице на колима с два коња 1 динар а с једвим коњем 0.50 дин. За сваки четврт часа дуже вожње нлаћа се по пола дин. с два коња, а 0 - 40 дин. с |едним коњем. 2,Један воз за Топчидер и натраг с два коња за два сата 6, а с једним коњем 4 дин. Дуже задржавање преко овога нлаћа се но тачки 1. 3, За вожење на колима с два коља до новог гробља с пратњом и натраг, али да нратња не траје дуже од три сата, плаћа се 6 динара на колима с два коња а 4 дин. с једним коњем. Ако траје дуже од овог времена, плаћа се по тачки 1. Засебно вожење на гробље плаћа се по тачки 1. 4, За вожење на свадбу с два коња 10 динара, а с једним 8 динара. Фијакер мора бити на расиоложењу 4 сата. За дуже бављење илаћа се по тачки 1. 5, За ноћно вожење но вароши и до паробродске и жељезничке станице плаћа се за сваки сат по 3 дин. Адва коња а 2\ с је л ним коњем. с за ноћно вожење у виноград и топчидер по 4 дин. на сат с два, а по 3 с једним коњем Ноћ се рачуна од 1. маја до 1. октомбра од 8 сат ® у вече па до 4 сата у јутру, а од 1. Октомбра до 1. марта од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. За сваки пртљаг који је смештен уфијакеру, као: ручни коФери, ручна горба итд. не плаћа се ништа, али на сваки већи пртљаг, који би се понео на кочијашком седишту нлаћа се по пола динара на 1 комад, а ако има више по 25 пара дин. по комаду.