Мале новине

м, оила јс тако велика олуја с грмљавином. Једаи есљак, који је био у иољу тога дана, оде под једно дрво да се завлони од кигае; но чим је дошао, нукне гром и убије га на меето.

{

—4««^ СМЕСИЦЕ

V <1Иха миарска парница). Јова С; стари трговчић, цочсо је после буне •1848 да аискара и тај свој рад да даје у штамну. Између оеталога опвсао је и ш.-ке ствари из буне о бојевима, у којима вије ни био. Ђаво га натевта, да спомене у тој књижицн међу осталим и кнеза Милоша. Но за ово га енађе читав белај. Лут га на несе једном на Книћевац и на војводу Ст. Книћанина. Ту чује овај и његова свита зањега, те га позове војвода преда се. Кад је Јова пред њега дошао, запита га војвода, је ли он ону књигу аиеао. Јова нризна да јесте. Војвода га стаде на то грдити и питати, што се он у тај носао меша и што нише о ономе, што не разуме. За тим га осуди или да добије 50 батина или да — аоједе своју књигу. Старац се најзад реши да књигу поједе. До половине је сирома како тако жватао, и сав се ознојио, а кад већ више није могао, донесе му до главиик војводин остатак књиге у сир. ћету, те да га нонуди том салатом или да добије 50 батина. Иоједе ста рац и другу иоловину књиге — а после је и сам ириноведао шта се с њим збило, те је кукао и псо.ао и кад је постао сџисатељ. * (Њутн и чобанч^е). Славни научењак Исак Њутн ишао један пут у шетњу иза вароши и наиђе случајно на једно чобанче, које му рече: „Журите се кући, јер ћете нокиснутм." Њуте погледа у небо нигде облачка. С тога иђаше са свим лагано дал>е. Но

је то за јамачио, да ће најдуже ; за један сахат битл кише." „Дакле твој ован зна више пего ја, и јакадхоћу да знам хоће ли бити кише, морам доћи овамо, да видим гата твој ован ради!" рече Њути љутито. „Тако је, ц церио се чобанин. Њутн арогунђа нешто и врати се онако покиеао дома. * (Слртни час славних људд). Велики философ Халер умро је, нипајући себи било: „Пријатељу", рече лекару који је био поред њега, „мој пуло нрестао куцати^" — Петрарка је умро у својој библИотеци читајући књигу. — Алфиери је, рекао свештенику који је био ооред њега: „Вудите тако до бри да дођете сутра у ово доба." Сир Давид Кнелер захтевао је на носледњем часу, да види модел свог саоменика' кога је сам израдао: „Достојно мене!" рече и издахну. — „Смрти се не ниашим; она неје ни мало страшна!" рекао је енглески краљ Карло I аењући се на губилиште. — Кад је Сир Тома Мур видео, како се клате скеле, на којима је требао да буде ногубљен, рече Џелату: „Пријатељу, изведи ме здрава и сачувана гоае; а за силазак ћу се аостарати сам! * (Добри проФвсори) Сви ђаци знају да многи универзитетски проФесори чатају оео агго нредају. Један од њпх иредавао је већ тридесет година иоти предмет, и сваке године читао јн исту књигу, не ароменивши ни једнеречи. Истога дана, скоро иетог часа, ионављао је исте речи, зачињене каквом шалом, која се је исто тако периодичио понављала. Један његов стари ученик, кога изненада ухвати киша, уђе у уиивер зитет па оде на предавање нашег ироФесора. Оп чу од речи до речм исту лексију коју је слушао прошлих година, и памћење му се тако ионови, да се за часак не мога уздржати већ ао-

да су регименте с брвовима мање изложене плућним болестима него остале 110 Л М ДИСЕII ГЛАС1ШК

Београд 24 Августа. (.Притворени ). Ноћас су нритворени: Коста Бугареки кал«а клоиФврски из ТемИшвара, Лаза Стаиковић ,— звани — чиФут из Ланова због пијанчења, Стеван ДимитриЈевић кал®а браварски и Боривој Митровић калФа браварски због пијанчења. * (Осујенџ ,). Пресудама нолициским осуђени еу: Петар Николић млекаџија због нродаје воденог млека, Драгутин Бојановић због боја„ Јован Радоваионовић Фијакериста што је коње и кола оставио без надзора и Алекса Арсенијевић калФа кројачки због нијаичења. * (Нађено). На теразијама нађено је једно уверење и писмено о постављењу Антонија Таузиг за чиновника и надази се при кварту теразиском. Код еаборне цркв.е нађен је један иар вунених чарапа и једиа кецеља и налази се у глав. нолицији.

БИБЛИОГРАФИЈА Уредииштву је стигла еа приказ: Отаџбина. Књиженност, наука, друштвени живот. Свеска за Август. Власник Владан Ђорђевпћ. Уредник Љубомир Миљковић. Година седма. Књи га двадесета. Свеска 77-ма

вика- „Овде се зби-а шала.

А, не,

не прође много.а небо се наједанаут [ невино одговори проФесор, еад се неће

наоблачи и удари јака киша, те Њу тн оокисну до голе коже ,Но сад сам к онако мокар? помисли Њутн, „с тога ми не ће ништа бити горе, ако I нроФесоре! се вратим истим путем, јер морам * иошто по то дознати, од куда да се (Корист од бркова). Вероватно

збити." И пређе једну страну! Али ми, за срећу, немамо свакве

оно чобанче у времену боље разумева него ја, који сам изучио природне науке од Аз до Ижице". Он се дакле врати чобаниву." Ево ти гвинеје вели — ал' да ми истину кажеш, од куда си ти знао, да ће бити кише?" — Чобанче узе новац и весело се насмеши. „Одмах ћу вам рећи, госно дине, видите оног мог црног овна, па кад год он окрене леђа ветру, онда

) е да велцка већина наших читалаца носи бркове; вероватчо је такође да они не сумњају да су бркови изванредно хигијенско средство. Један лондонски лист то потврђује. Он вели да брко»и сдужећн као део апарата за ди сање, усисавају ваздушну хладноћу нре него што овај уђе у воздрве, и но томе су предохрана против суве болеети. Отуд излази, по овоме лис/гу,

ШАЛА И ЗАБАВА

(Жагиетј, Госаођице: Уф . Ала се ја бојим муње и грога! ГосиодичиК (чија се љубав не прима) — зентименталн« и са уздахом: „Па то је са свим природна ствар госпођице, кад вам је ерце од гвожђа. * Учитељ. Читај ми, Пајо, оченаш. Паја. (чита) Оче наш Учитељ. Дал>е, магарче Паја (наставља) Иже јеси ....

1ИСТМ

ЕЕДИЈ0К5. 10ЛИБЛ при00ветка Вернардена де Сен-Пијера — Свуда. одговори нариЈе; моја је аагода природа; ја обожавам њенога творца при изналаску сунца, а благосиљам га нри заласку. Научен несрећом, никад нз одказујем евоју помоћ несрећнајем од себе. Паштим се да усрећим стоју жену и своје дете па чак и ову мачку и ово псето. Чекам смрт на крају свога живота, као нријатан сан на врају дана. — Из које сте књиге извидили ова нравила? заиита доктор. — Из ирироде, одговори Иадијамац другу не познајем. — Ах то је валика књига рече Енглез: ади ко вас је научио да ју читате? — Несрећа, рече парије: будући сам из касте нрезрене у овој земљи не могући бити Индијанац, створио сам од себе човека; изагнат из друштва, пребегао сам природи. — Али да ли сте у вагаој самоћи имаш бар какву књкгу? рече доктор. — Ни једну, рече нарије; не умем чак ни читати ии писати. — Уштедили сте себи доста сумље рече доктор трљајући чело. Што се мене тиче, послат сам био из Енглеске, моје отаџбине, да тражим истину код научењака у разних народа, како би просветали људе и учинили их срећнијима/ а.лн аосле многог и залудног тражења, и врло озбиљних препирака, закључио сам да је тражење истнне јсдна лудорија, јер баш и кад би је човек нагаао, не би знао к.оме да је каже а да нз створи себи много ненријаТеља. Говорите ли искрено, не мислите ли и ви ка ја? — И ако сам само везналица, одговори нарије, кад ми дозвољавате да кажем своје миење, мислим да је сваки човек обавезан да тражи истину једино зарад своје среће; иначе биће циција, славољубив, празноверан, пакостан, аа чак и човекомрзац, према прндрасудама или интересима оних који ће га васпитати." Доктор, који непрестано мишљаше на она три питања О1то их је био управио на ноглавицу индијских научењака, би усхићен паријевим одговором. „Пошто држите, рече му ов, да је сваки човек дужан да тражи ист ину, реаите ми дакле најпре којим се на-

па отиоче извлачити јексер из дрвене облоге. Сваки комад дрвене облоге кога је оденио, носматраше нажљиво и бацаше на страну. Скинуо је целу дрвену облогу и нажљиво прегледао, али ништа не нађе. Кад је и платно скинуо и кад је сву слику пажљиво прегледао он опет не нађе ништа, онда као махнит исече слику и поломи њене златне оквире. ,,Овде нема ништа:" рече он чисто јечајући од љутине. ,, Ајш ја ипк знам да си ме ти предухитрио Брабантино! Ти •си нрочитао шта је било написано на нергаменту, ти си употребио оно време кад ја нисам код куће, ти си нашао тестаменат. Ти мислиш да сам сад у твојим рукама? Ако ти покажеш тај докуменат Савену десеторице, онда ће се Едита Амадфајева прогласити за наследиицу и извршити поеледн.а вол>а граФа 0 реста МираФијора, — а то би била моја пропаст! Ти си ме дакле покрао, лукави лупежу, нико други сем тебе није нашао тестаменат! Ти си ми нредао Флашу тек онда, пошто си нашао тестамснат. Ја ти инак . елим да ћеш и њега нредати мени. Ја ћу га тражити и тешко томе ко ми га неда, тешко теби! Ти не познајеш до-

бро Инга. Ти си вешт Брабантино — ја ти то нрипознајем, али ти ипак кажем: ако ми недаш тестаменат онда си потписао твоју смртну пресуду! Ја ћу сам од тебе одузети тестаменат. Између нас мора се свршити. ТТТ та ми могу крсташи, шта Краљица Ноћи, а шта ма може учинити Едита АмалФијева, кад је уништен тестаменат. Тада ће умући свака оптужба, јер ће бити уништен доказ. Мртви отац лежи на дно морско. Само још ти Брабантино' само ме ти можеш гонити, докле је тестаменат у твојим рукамм. Али тешко теби, ако те твој зао дух натера, да ми недаш тестаменат! Тешко теби! То би ти био

носледњи час

Ш Галера (лађа) Пошто је Јаконо избегао сваку опаеност упути се право Маламоку, надајући се да ће наићи иа какву крсташку гондолу. Њихова гондола, сигурно је крстарила гдегод на отвореном мору, кад је изаслаиици тајног савета нису могли наћи у близини присганишта.

На скоро опази светлећу кулу и у прави своју гондолу према њеној светлости. Он је био јак, забринут, бојао се за Краљицу Ноћи која је лежала у његовој гондоли. Ако јој се не нритече у по моћ, ко зна хоће ли садмоћи да се поврати. Она је била јако малаксала, али је ипак премачавало да је још жива. У томе се приближи његова гондола великом камену — темељу — на коме је нодигнути светлећа кула. Ловац мртваца познавао је добро го место, он изађе из гондоле и привеже је. Хтео је да се разговара са чуварем куле. Њега је добро познавао , а хтео је да га и иснита. Пре ио што би свануло, требао је да однесе Крал.ицу Ноћи на сигурно место. а дотле имађаше још мало времена. Јакопо бепте узнемирен, Пошто је унанред неколико корака ношао, опази неку црну нрилику. Он је мислио да види пред собом обичне црне диреке који су намештени за сигурпост оних, који туда пролазе са својим гондолама. Јакоао пође дал«е. Али сад виде како се нешго нокреће поред црног дирека. Поред дирека стајаше неко. „Ко сте ви ?" унита нечији глас.