Мале новине

не могу да заборавим. Била је ко исти анђео, косица њена ко „бзрут" црна пали је „са свим вољно и на глатка бела рамена а она је белом ру чицом тако у Ђ исараеност и доводи да ти срце ,,иукне и Милкин ме отац терао да иевам, а ја не умем.Томи је било тешко жао. Од тога доба одлазио сам „ ревнос■ но " и лакше ми је бшло. Само ми је „на служби ц било теже. Једнако сам мИслио на љу. „ наредника" сам увек частио и он ми је у ^служби давао ,.поштеде" и тако сам „забушавао" Милка ме је лено гледала с тога сам и „треб( вао" за готове паре вов „мундир" потеснио панталоне и почео сам у трубу да свираи а шнајдер Шандор, учио ме певању, за то сам и давао његовој жени да перо Да иере војничии кошуље. Тако сам се прилично исурошио, ,,угинуше " и оне паре, што ми је баба дегда послала, да јој цевке накуцујем а и оие што сам тајине иродаво. Срећа што ме одредише, за комесара. Ту сам остављао себи ио два тајина, и оба продавао, а јео сам само бућрешке и мозак. Канте за маст и мањерке, нравио је Милкин отац, а шнајдер Шандор, није више криио војничке наиталоне. Он је био „ лиферант " храпе. Тада ме и свп п нижи чинови и заволеше, а наредиик Стева био ми побратим. Тада сам био у првој и последњој „зони" моје среће. Јер није трајало дуго, а шнајдер се посвађа и „ нанишани и милкиног оца, патлиџаном у нос, а милкин отац завуче шнајдерову гла»у у канту с машћу — после чега. настане велики инат, који мени паде на врат. У ту свађу „ненадлежно" се умеша мој нобратим, Наредник Стева и п ири• мирије закључи и — зашто га Милкин отац Саватије, на вечеру позвове. Ја нисам могао да се „арикомандујем л јер сам био „Аежурми" . Ах, ова ми је ноћ, зацрнила све мо е слатке и веселе дане, Мој побратим био је наредник, знао је да игра, да пева и да свира у хармунику. Нисам сиавао целу ноћ, али нисам ни плакао, као пређе. — Трипут сам устајао, за сахат, и опет легао. У зору је дошао побратим, наредник — иевају\уи\ То ме је отровало! — Ах, не м*1гу, ие могу „ нааред". Дајте ми Ћ трумбету и да зацврчим и искажем моје тешке боле. Онда нисам знао да свирам. Лакше би ми било. С тога сам лупао Ћ сајтлике и и оканице о дувар, и гризао зубима стаклг .

А сутра дан лежао у — затвору. Од тога доба, у друштву сам лека тражио, а оно је на мој рачун нило. Побратим се туђио од мене, ништа ми није заповедио, аи мени је његово присуство било тешко и уесносне, и растојање између нассвевеће востојало. Милка је отишла у госте у Смедерево, зато је еисам ни виђао. „Раиортирали и су ми, да ме је поздравила. То ме је ублажило. На њен рођен дан. послао сам јој свилену мараму. Она се одазвала. Ох, како сам с ^свољом" и ,, ревносно и вршио сваку „зааовест " — а нижи чинови гушали се са шницлама на жару, — а и мозак је ш иримерно и Г1 4есеткован и Тада сам се спремао, за поднареднички мспит, али нисам могао. ништа да утувим, и тако на испиту срећно паднем. Мој побратим, ноложио испит за нодпоручика, и оде у Смедерево. Ах, ово је био: ,дуило-уве&ани оброк " за мо)е „ран.е«о" срце. Сад сам „ поњао" мој положај. Другог дана добво сам аманет из Смедерева, иослала ми грожђе, у мојој свиленој марами, а и побратим ме зове у сватове. Од тога доба занемарио сам на себе и службу, нити сам водио књиге, нити рачуне, друговн ме подкрадали и опијали — и ја будем осуђен на 6 месеци затвора. После тога тражио сам „ иревод ш за тобџије, они ме ношљу у возаре где су ме волови нијаног, одвукли, у месго у Вишњицу — у Смутековац. Кад сам одслужио, ја се упишем на „други рок и у трубаче. И овде ево десет година, пијем и дувам у трубу, да све варнице лете — докле и последње искрица сјајна из мога ојађеног срца, кроз трубу не излети, тада ће и дух мој „ аодобно" звуку к небу летиути, те да се горе, у плавој васијони расплијне, ко етар лаки, на крилу лахора .... ко љубав која.... ах, да ли ће чути?!... и да ли зна, да ја и сад, њеном марамом, сузе утирем... Вијор. к њ и же1?ни о г л а с До сада је изашла из штампе 20 свезака интересаптног романа „Ераљиџа Ноћи" или „Ловац Мртваца у ЈЈеиецији." Цена је свакој свесци само 25 аара динарских. Можесе добити код потписанога, у Штампа рији Медецијана и Кампаиовића, Оби лићев венац бр. 1 и у дворсКој књи жари А. Пурића, Васина улица. Никола Јов. Протић рачноисп. глав. коатроле савамалска улица бр. 53.

НАЈЧУВЕНИЈИ

И ЈЕДИНО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је иротиву иајжешће зубобоље и свију усних болеети: иовлашћеиа водица Др. Раиимира која се може добити у Београду код И. Раиимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у апотекама: код „Срдског Грба," код „КњазаМихајла" на зеленом венцу и у „дворској." У Ваљеву у а= иотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у аиотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред сваког истог жига својеручног потииса ироналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куповини. И. РАНИМИР

2—40

зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

ваше колика је мржња у срцу му. „Ти нећеш да ми даш докуменат само за то, да владаш над а-мном — овда си потнисао твоју смртну пресуду, грамзиви и нодли Брабантино/ Ти не мислиш на то да можеш умрети, али Ја ти се заклиљем да ме нећеш дуго мучити твојом близином, и твојим зверским погледима. Ти морага отићи с овог света! Поручи да ти благовремено дође исповедник, да не одеш на онај свет не исповедивши твоје грехове! У шумама граФа МираФијора налази се једна стара кула, ту се обично одмарају ловци кад иду у лов. Та ми кула сад паде на памет. Тамо ћеш наћи твој последњи час — ха, ха, ха!" смејаше се Мнго јасно. „То ће бити весео час! Хај, Брабантино, сад сам и ја весео! Твоја је судба решена! Никаква светска сила неможе дн те спасе! А докуменат, биће у мојим рукама

Лорепцо и жртви гост Дуждев синовац обитаво је у ,Дуждевој палати. Њ< му је одређеио било јед-

но одедење, које беше прекрасно намештено. Кад је устао и отишао као обично код Дужда беше неописано весео. Он је чуо кад је капетан Бембо Дужду саопштио да нри свем том, што је СтеФана издала Краљицу Ноћи и Крсташе, Жбври ипак нису могли да их нохватају! Али ипак није смео да покаже како обожава Краљицу Ноћи и како мрзи Инга и Брабантинија. Морао је да буде врло пажљив, јер кад би га тајни Трибунал осудно ( неби га могао спасти ни сам Дужд. Стари Дужд брине се за Лоренца а Дуждевица делила је са њим исту бригу Само једеа на промишљена реч, један необазрив корак , не је Лоренцо изгубљен! Та скоро ту беше пример несретни Родриго Зени! Богати, племенити и из најодличније породице младић нестао је пре кратког времена, — сваки је знао да је ноћу бачен са моста уздисаја у реку ОрФану. Ничије заузимање, ничија молба, никакво средство , није му могло помоћи. Лоренцо потражи Капетана Бемба и место њега иађе старог исповедника Доменика. „Реците ми смирени оче," унита га Лоренцо, ,,зашто гоне оне људе, коЈе народ назива крсташима. „Зашто, племенити господару? Зар ви то не знате? Па ето зашто, зато, што се боре против високог савета и што греше! 1 '

(Продужиће се)

Бласиик Мвдмшллн ж .Вжмиииошљ штлклл Мвдиишн к Евмиднсвих Офвјгнђкв ввнад вр. 1 Одгововнн урвдвик Ђ. Кимпнановић,