Мале новине

госте , нарочато кшижевна друштва, књижсвници н новина и. Ззмун, као родно место нокојиога Давидовића, послаће иарочите изасланике. Ми ћемо у скоро бити у сгању да лонееемо целокунан нрограм овога номева и славе.

ВЕОГРАДСЕЕ НОБООТИ (Даворје). Како у данашњп дан (4 Оптембра) нада освештавање заставе Даворја, а биће и велика народна заОава, коју друштво приређује у част јединствене, друштвене светко вине; то нам даје поводадајош неку реч ироговоримо о томе. Друштво спре ма да за тај дан изда, ако буде могуће, споменицу у којој ће бити изложен цео досадашњи рад лруштва од оснивања (1874-75 год). Тако ]е умољена и наша редакција, од стране садашње управе, де умоли овим иутем, све чланове ветеринаре — оснивач — овог друштва — да се сами нриЈаве управи, како би им се на д стоја 1 ? начин одужити могла . . Из друштвене архиве није могуће наћи имена свпх оних, који су радЈМ на добру и проширењу самог друштва задужила данашње чланове Даворја. За ову забаву позват је и варол окојших села, да буде сведок, како и омладина из престонице уме водити рачуна о народ. светињама — обичајима и играма. 0 овим играма потру дићемо се да што скорије опшврнији извештај изнесемо; како 6и публика била у нанред обавештена. За сад смо у стању известити наше читаоце, да је друштво водило особито старање о у годности публике нриликом ове свечаносги у Раковици. Дене јелу и нићу .утврђене су уговорима исте оне — обкчие — као и у вароши, а г >а друштвени ручак — бан кет — утврђен је јеловник срп. јело, који одговара потпуној цељи и свечаности. — Ми мислнмо, да ће се београд. грађаиство у великом броју ода звати, у толико нре што је подвоз и јефгин и врло удобан у засебним дру штвеним возовима; а поред улазнице сваки гост добија одма у руке и под возни билет, на може ићи којим му је возом удобније (из јутра у 8. час. или по подне у 2 чс. 15 минута.) * * (Свечана седнпца). Краљевска Академија наука и уметности држаће у дворани Велике Школе 4 ог Септембра ове год. у 5 сахати по подне, све-

чану седницу, накојој ће г. Светомир зл, од 22 гог јула ове год., на нредјпред лекарског имг и дубокога наНиколајевић, акацемик, прочитати сво лог министара нросветс и црквоннх по- учаога заања; да ћз тез г г. Ђжз ио

ју приступну расираву о Реформаци)и VIII и IX века у Византији и њеном ути цају на вештипе, школг и књчжевност. После које ће расправе бити проглашен свсчано за академика. * (Потпнсаи указ). Потиасан је, чу јемо, указ којии се поставЂа г. Ччд а Мијатовић минисгар иностраних дела да застуна г. Млту Ракић* мин. ф инаисије, за време њзговог осуства. * (Вратили се) Ученици војне академије свих година за које смо нре месец дана јавили да су отишли на маршруту по Србији вратили су се синоћ мешовитим возом. >1« (Узапкеио) „Нови гласник" Број 44 од 27 тик. мсс. узанћен је, з Јогизјаве г. Пироћанца заступиика Њеног Ве личанства Краљице. Тако исто узаићена је и књига „Ср бија на ИсТоку од Светозара Марковића.„ * (Ижперијал 6 мбе) Данас је по подне у 5, часова, великл проба са рас прскавајућим „И«церија;1 бомбама" на Тркалишту, које ће на мах угушити пожар- Обраћамо пажњу наше нублике •* (Удрузксње за украшавање Кали иегдана). Као што чујемо, иравила овога удружења већ су штампана и разаслана. Председништво истога дру штзо, очекује да д »бије нретходна одобрења од госиодина Министра В јј ног, и онда ће, као што чујемо бити једног дана, идућсг месеца свечан при јем, када ће је Калимегдаа са свима правима која су овоме друштву иотре бна ради делања, предати друштву на располагање. * (Отпутовали). Јуче у ј.утру првим возом одпутовало је 15 стрелаца у Ниш на свечано гађање у засебном вагону, окићеном стрељачким знаковма п венцима, синоћ накнадно отпутовало је још 10 чланова Од осталих дружина из унутрашњости. пријавило се и отпутовало з^ Ниш 48 стрелаца. Мм смо за ову свечаност послали нарочитог извештача, који ће нас телегра®ски нзвештавати о резултатима гађања. СЛУЖБЕНИ ГЛАОНИК Министарски савет, ио највишем о влашћењу Његовог Величанства Кра-

слова поставио Је: Владимира Карића проФесора београдске гимназије за сгатистичара прве класе мин»старства просвете и прквених послова; и Јоксима Марковића статистичара четврте класе министарства просвете и црквених послова, за реФерента за црквеие ивслове у истом минастарству, са члатом од 2500 динара. СРБИН НА ДАРИСКОМ МЕДИЦИНСКОЕ ФАБУЈ1ТЕТУ. Пмамо да забележимо јсдпу колико иријатну, толико часну појаву, да је један Србин, државни нитомац г. Ђорђе Јовановић, својим марљивим радом уснео да свршавајући медацин ски Факултет у Паризу, — првом својом иојавом у јавност сгече себи гласа као научењак. „Видело" доноси о толлс једно писмо из Париза, у коме се вели, да је г. Јовановић, но свршетку наука, нанисао и но уобичајеном на чину нрочитао у свечаној и јавној еедници иснитне комиснје своју док торску дизертацију; „0 упливу инсеката на лсшине". По научним истраживањима г. Јовановића, која је овде изложно' може се и носле извесног низа година но нађеним инсектима у гробу и на лешу, констатовати. од које је болесги умро онајчији је леш, на чак и од каквог једругог ког уз рока наступила смрт. Полагањем и сутенирањем своје тезе пред највеђим научнии селебритетима на Факултету г. Јовановмћ је задобио лепо нризнање и дивну похвалу каква се рстко на обом Фдкултету задобија, када се узме у обзир сва строгост и правичност којима су испати гарантовани. Да ово н»је само нразно првјатељско хвалисање Србина дописника најбоље се види из поздрава предсадника иснитне комисије, г. Бруардена чувеног светског научењака, воји је, нс. свршеном читању, са пуно задовољства поздравио и честитао овако сјајан успех нашем младом научењаку. Г. Бруарден, хвалећи у свему израђену и поднету тезу г. Јовановића ка*ао је: да је теза по својој садр жини, доброј изради, интересантности предмета, нравој научаој разради изванредна и један богати дар ниуци медицинској; да се из те тезе изводи да ју је радио добар радник, ваљан медицииар, и јак зоолог, човок који

својој ориђчналносги лаузимати вадно к угледно место на Факултету и слурнги као пол^зна тачка радовииа сзију оних научара, који се буду бавила исииглвањем тога тако занамљивог и у исто време веома важног, корисног и по науку озбнлшог патања; да ће теза г. Јовановмћа имати всома лепог и великог успеха у научном свету; да је додатком слика па крају своје тезе, — које су готово јединствена нојава у жзрађивању теца — олакшао у многе рааумевањасамог нитања: да оп честита и Факултету иариском, којијс дао таквог лекара, и Ср г шји која добија у г. Јодановићу једног доптора-н учника који би чинио част м Француској; да је њему жао што он одлази у Србију, али уједно додао је да се нада, да ће г. Ђока после овог рада којим је тако екла^антно и дввно д казао да корисно и озбиљно може радггн на н»уци и даље ову богатити својим научарским делима. Према оваквом одличном нризпању једног светског научењака признању учињеном предлицем збо|»а припознатих Француских капацитета — ми немамо шта више да кажемо, до да искрепо честитамо г. Јовановићу на њгговом труду и успеху, да му честитамо као Србину, којм је овако осветлао образ сриском имеиу, који се као државни пнтомац на прном јавном кораку овако часно одужио м иоказао достојан нада, које је сриска држава имала у ње у, кад га је нослала на науке у велики свет. Још кад додамо, да је г. Јовандвић чист приход од ове своје тезе, које је успех већ унапред оснгуран — наменцо „Друштву Св. Саве", — мислимо да смо г. Јолан«ваћа приказали не само као научењака но и као родољуба. Нека му је част н хвала( С. Р.

РАЗНЕ ВЕСТИ. (Школа за ваздухопловство). Као што је познато, у Фра.1цуској је ос нована ова школа, чији је задатак: техничка обука официра н редова ваз духонловству. Официрски курс траје 2—4 недеље, а подоФицирски и редовскитри недеље до мееец дана. * (Нов пушчанн прах у Белгији). Израђује се у државној Фабрици код Бетерна нов ирах, којим се добијају исти резултати као и (а ле

онако невидовно у ваздуху иије могла да изчезне. На обали тамо не беше никакве гондале, јер ми смо нрегледали сву обалу. Сем тога наше гондоле крстариле си свуда у наоколо. Дакле ни.је могла нобећи." ,,Код те Краљице Ноћи нису чиста посла," дода Цеко. „Она ми изгледа као и сен у Дуждевој налати. Ми је не можемо ухватити па ма какве замке да спремамо за њу!" „0 каквој сени говорите ви?" упита Лоренцо. „Често се овде ноћу појављује, Мои сињоре, иде по мосту уздисаја и одатле је нестане," причаше преко. „Ми сви знамо за њу и зато је пуштамо нека иде куда јој је воља," дода Ма-

рко.

,,Како? Зар јој ви не стајете на

цут?" „Не монсињоре, ти вам не номаже вишта!" ,,И ви нисте покушали да задржите ту сен, како би дознала шта је у ствари 9"

,Вивало је то не један пут него чешће, Моисињоре, али шта нам је иомогдо

то? Кажем вам, са том сени и Краљицом Ноћи нису чиста посла," одговори Цеко. ,,Кад мислимо да нам је већ у рукама, кад јој препречимо пут тако да не може даље и кад смо већ сигурни да јо уловљена, тада се догоди нешто шго нам је готово рећи из руку отме. Ми хвалимо Бога што останемо живи и здрави, те нс нрођемо као што је нрошао наш друг Пијетро. Једном је навеђено да се сен убије из пушке. Пијетро је требао да задржи сен, — шта се збидо? куршум је погодио Пијетра а не сеи. Его, тако је било са Пијетром!" ,,А шта је било са њом?" упита Ј1оренцо кога је ова прича заинтересовала. ,,Нестало је!" одговори Марко. „А зар ви нисте на њу онако тајно обраћали пажњу?" ,,Да јесмо, Монсињоре! Чинили смо и то. Све је било у залуд, ништа дознали нисмо!" ,,Мир — ено је где корача," шапне Марко брзо и покаже на ходник који је у даљини осветљен био са једном малом лампом. ,.Да то је она," нотврди Цеко,

,,Та ми ћемо дознати одмах каква је то сен, што се шеће тако смело." рече Лоренцо. Он извуче мач из корица и нође у ходник. ,,3а име Божије не; Монсињоре!" повика Цеко. „Шта хоћете ви?" упита Лоренцо. „Биће несреће , Монсињоре ! " дода Марко. „Ту кожете наћи смрт, Монсињоре." рече Цеко. Сен је сад исчезла на десну страну ходника. Лоренцо је опазио на коју ја страну отишза. „Чини ми се да ссе ви нлашљивци," речи он. ,,Како можете да се бојите од овакве појаве?" „Ми ее плашимо за ваш живот, Монсињоре," рече Марко, „не нас ради." „Мене ради немате ниште да се плашите. Ја хоћу да видим где је отишла сен," инјави Лоренцо. „Она је сасвим на десно." „Тамо су стенееице што воде доле у двориште." „Јесу ли осветљене?" „Нису, Монсињоре."