Мале новине

лттж

ИНДЕЈСНА К0Ј1ИЕА ирииоветка Вернардена де Сен-Пијера Докле доктор размишљаше овако у својој носионици, подиже се одједаред једна од оних олујина што се у Индији зове тифон . Ветар дувзше с мора, а чисто враћајући воду у Гангу, разбијаше је у пену од острова на његовом ушћу. Са обала њихових нодизаше читаве стубове неска а из ш уме читаве облаке од лишћа које НЈсаше у највећем нереду преко реке и ноља, у врх неба. Кадкад загуши се бамбусчвим нролазом, и ма да је ова индијска трска тако висока, као највеће дрвеће, савијаше је као траву но ливади. Кроз вихоре од прашине и лишћа, могаше се видети где им је скоро са свим поплављен широки пролаз, чији се један део савијаше час десно час лево до саме земље, док се други уздизаше чисто јецајући. Докторови људи, бојећиседа их трска не примлати или да их не нодави Гангова вода, која већ нрелазаше преко обале, дохватише се поља и пођоше онако на случај на оближње висове. Међу тим настаде ноћ, а они иутоваху већ три часа по мутној помрчиви, не звајући куда иду док им се нека светлост не указа кроз облаке оеветљавајући цело обзорје, те иогаху ириметити десно од себе жагрнатску пагоду, острва у Дангу, усколебано море, а са свим близо пред собом, једну малу вртачу и шуму измсћу два брега. Потрчаше тамо да се склоне, а грмљавина поче већ тужно да тутњи из двљине, гад стигоше на улазак у вртачу. Ова беше заштићсна стенама, а обрасла етарим дрвећем огромне величинс. И ако им олуја савијаше врхове са страшном риком, огромна вм дебла бејаху непокретна као стење што их окружаваше. Овај нланински део изгледаше као склониште за одмор, али беше тешко доирети ту. Шпанска трска што се вијуга на њеној ивици, покриваше подножје овог дрвећа, а лиљан што се пружа с једног дебла ча друго, предст;,вљаше са свију страна као један зид од лишћа где се виђа ше овде онде по која пећива од зеленила, али које немађаше никакав иалазак. МеђЈ' тим пошто ренспуги отворише сабљама Јсдан прслаз, сви људи уђоше с носионицама. Мвгаљаху да су већ у заклону од буре, кадкиша, што надаше као из кабла, начи-

ни око њих хиљадама потока. У овој забуни, опазише испод дрвећа, на једном најужем месту ове вртаче, неку светлост у колиби. Мазалхија отрчи тамо да запали своју буктињу; али се одмах врати, као без душе вичући. „Не прилазите овамо, овде има иарија!" Преплашена руља одмах иовика: „Парије! парије!" Доктор, мислећи да је каква звер сиус. и руку на своје пиштоље. „Шта је то нарија? заиита свога буктињоносца." — То је, одговори му овај човек који нема ни вере ни закона. — То је, цодаде реистутски вођа, Индијанац тако гадног норекла, даје дозвољено убити га, само ако се дотакне човека. Ако уђемо код њега, не можемо девет месеци крочити ни у једну пагоду, а да би смо се очистили, морали бисмо се девет иута кунати у Гангу, и толико нута нрати, од главе до пете, крављом мокраћом, из браминих руку." Сви Индијанци повикаше. „Нећемо никако да улазимо код. нарија." — Како сте дозвали; рече доктор своме буктињоносцу, да је ваш земљак парије, то јест без вере и закона? — Јер одгсвори носач буктиње, кад сам отворио колибу, видио сам како лежи са својим нсом на истом иростирачу где и његова жена, и где га поји из крављег рога." Сва пратња докторова повиче онет: „Нећемо никако да улазимо код парија." — Останите овде ако, рече им Енглез; што се мене тиче, мени су све Индијске касте нодједнаке, кад се ради на томе да се заклоним од кише. Рекавши ове речи, скочи доле са свога носила, и узевши нод назух своју књигу питања и своју торбу а с ииштољима и лулом у руци, дође са свим сам до колибе. Тек што је закуцао на врати, а један човек вр ло иријатног лика створи их, и одмах се удали од њега, рекавши му. „Милостиви госиодине, ја сам само сиромашан иарије, који ниједостојан да вас нрими али; ако мислите да је згодно да се склоните код мсне, много ћете ме почаствовати. — Драги брате, одгори му Енглсз вз свег срца примам ваше гостопримство.„ (Наставиће се).

ПР ..„0

. л1

ГОТСКЕ НОЕЧАВЕ ЛУТРИЈЕ ГЛАВЕИ ДОБЕТЦИ 30.000 и 50.000 Марака. Ова најповија Готска новчана Лутрија која стоји под покровитељством Његовог Височанства Херцога Ернста II. а иод контролом и гаранцијом државном ; Садржава 13252 Згодутака , који се имају у два путаиз влачења изиграти.

I вучење од 24 до 27 Августа ов. год. 1. главни Добитак Мар. 30 000 1. „ „ 10.000; 1. „ „ „ 5.000 1. „ „ 3-000 1. „ „ 2.000 2. „ по „ 1.000 и остали згодитци по 300 , 200, 100, 50, и т. д.

II вучење од 5 до 8 Октом 1888 год.

1 1 1 Б 1 1 1 и

главни Добитак Мар. 50.000 20.000 10.000 4.000 3.000 2.000 1.000

П V} П П 1)

П П У) Г) п

» 300, 200, 100, 50, и т. д.

На сваком лозу имаде целокупан „Распоред" оштампан. 1. Оригинални лоз који важи за оба вучења без икакве даље доплате, кошта заједно са краљ. срп. државном жиговином: Динара 5 50 пара Сви добитци од мараке 100 па на више по вучењу објавиће се кроз „Дневни Лист" а засебна званична „Листа" од извучених добитака за оба вучења кошта 50 пара дин. Ове лозе као врло солидне и корисне могу сваком пренорунти с' тим: што је сигурна државна контрола и гаранција привучењу и исплаћивању добитака; што се добитци у готову новцу без икаква одбитка тачно иснлаћују — што су лозе само са једним бројем без серије, што један лоз који се плати само 5 и но динара игра у оба вучења и тим је дата прилика да са мало рескира до прилично велике своте новаца лако може до1и. Пошто је већ близу прво вучење, а ја врло мали број лоза имам у рукама — то да би све што штов. налоге могао тачно и благовремено исиоручити, молим који желе ове лозе имати нека се са поручбином што пре изволу обратити. Уплату је најлакше поштанском упутницом шиљати.

10-10

Ђорђе Р. Одавиб Београд

Јаконо устаде и узе весло у руке. „Ловац мртваца! " одговори Јакопо крупним гласом. „Доиста^ то је Јакопо, ловац мртваца," рекоше више њих. Гондола са Жбирима беше дошла сасвим поред Јакопове гондоле. „Шта ти је то у гондоли?" упита капетан Бембо. „Сигурно какво мртво, уловљено тело, приметише неколицина. ,.Он је пошао на мртвачко острво!" Ако се капетан Бембо не задовољи овим, — ако затражи да Јакопо подигне једрило, — па ако опази Краљипу Ноћи — — — . Јакопо је дрхтао од такве помисли. „Вози даље!" Заповеди капетан Бембо Жбирима. Весла запљускаше по води, гондола се измаче. Опасност прође. Јакопо дубоко уздахну и завесла снажно. Кад се гондола са Жбирима изгубила испред његових очију, он клече и благодари Богу, што га је избавио од опасности. Влагодарио је Богу, што је сад могао да доврши и племенито дело, које је одпочела Нела .

За тим приђе ближе и дигне једрило, којим је покрио онесвешћену, па и покривало размакне мало. Он се саже и не само што је видео лице онесвешћене. но је чуо како дише. „Дакле то си ти?" шапуташе Јакопо. „Од мене неће нико дознати твоју тајну Богу нека је хвала што си још жива. Ја ћу те избавити и однети где треба." При овим речима Јакопо јој навуче покривало на бледо лице. За тим устане дохвати весло и одпоче веслати. Где да је однесе, овако рањену? Где ће бити сигурна? Где ће моћи наћи заш. тите и помоћи док не оздрави? Оваке мисли врзле су се сад по Јаконовој глави. Да је однесе у своју колибу, то није смео. Па баш и да је могао, ко ће тамо да је негује и лечи? То га је забринуло мало. Јакопо није имао никога коме би ову женску поверити могао, није имао никога, кога би питао за савет. Из тих мисли трже га неко запљускивање воде. Кад се окренуо опази иза себе неку гондолу, која је пловила брзо. Она је ишла правцем његовој гондоли. „Не верујте Ловцу мртваца, то је стара лисица,* Чу се глас СтеФанин. Шта

то значи? На кога се односи тај глас. Да ли су били Жбири у гондоли? Је ли то њима говорила СтеФана? Ја вам кажем нико други није ту умешан сем њега настави СтеФана. Сад је видео Јакопо да је СтеФана дражила Жбире против њега. Опет је наступила опасност: Он стајаше као укочен. Није знао шга да ради. Брзо покрије онесвешћену са једрилом, седне код крме и веслаше безбрижно, као да, га се ништа не тиче. Његова је гондола пловила брзо.

(Продужиће се)

Власник Мвдвишн и К вмшвовиђ птмвл М влнјвј/н и К вјшдноввх. О ђвдиђев вкшц бр . 1 Одговорви уркдник Ђ. К импнановић,