Мале новине

II

Послужење. Пекање иесама (у хору и севдалиски,) Седељка са овим народним играма: „Прстена у руке." — „Полеће — Полеће." — „Адвокат или Давуџије." Ручак. Седање за сго по огласу музике. Ручак иочиње иосле одпеваног „Огче - наш"-а. За ручком уобичајене здравице. Па нрву здравицу Кратву одговара хор невањем „химне." Ручак се завртава песмом „Слава — отцу." III У 3. часа почиње забава која се отвара игром „Краљево оро" — (Распоред играмке и певанке изаћи ће заеебио). Између игара иевање, декламовање и иошалице. Нарочитим знаковима објавиће сс почетак вародних игара, које се деле у два одел>ка: наградне и забавне. 1. Наградне су игре: „Отимање јаглука." А. „Скока с места." „Скока, трчке" (трчке загонке) и „Камена с рамена." 2 Забавие игре : „Гонење хајдука,"

Б.

В.

„Миш — миш'" „Самоскока нреко штапа" „Хрвање јежа" „Игра на пло)ке," „Ћушкапе," и „Тоиа, топа -■ куц, куц."

зу, који је спремљен за 2 часа по модпе. 23. Августа 1888. год Уирава ..ДАВОРЈА" Примедба. За сваки одељак свечанбсти одређеии су нарочити редари којв имају на левој страни знак од 1-1У. Одређени редари за народне игре носиће на левој страна плаве врпце. Редари нри игранци и иеваници беле врпце. Улазнице уједно са жељезничком картом могу се купити, код: Г. Г. ТриФуна Ђорђевића друштвеног благајвика дубровачка улица, Ђорђа Банкивића подблагајника у друшгвеном стапу и код сваког члаиа одбора У трговетнама: Г. Г. Игњата Даничића, Тоше Мраовића преко од Коларца; Петра Ћурчића до Хајдук Вељка, Јевте Павловића и комп. кеез Михајла улица и Димитрија Милутиновића „дворског ааотекара на теразији. Чла пови невачких дружина добијају улазнице у друштвеном стану. — Помажући чланови Даворја добијају улаз нице само код друштвеног благајника. Нико неможе нутовати засебним друштвеним ..озовима, ко некуии улазпицу, уз коју одма добија подвозну карту за тамо и натраг. И за госте који собом нонесу ручак биће снремљено угодно месмо.

IV У 6 и ио часова креће се друштво са заставом од манастира 9-ом километру (пуштање ракетла и ватромета). У 7 часова засебним возом полазак у Београд. Са станице жељезничке креће свечани спровод у пратњи музике Кнез Милошевом улицом, Краљ Милановом улицом до куминог стана с којом се уз песму ппрашта и иродужава пут ка друнггвеном стану где се застава оставља. V Ц Е Н Е: Подвоз, улазница и ручак од особе 5 дин. Подвоз улазница без ручка 2 дин. Подвоз улазница и ручак за чланове номагаче и утемаљаче 4 дин. Подвоз ул-'зница без ручка за чланове помагаче и утемељаче 1 днн Подвоз улазница и ручак за чланове иев. дружина 3 дин. Под-оз улазница за децу и војнике ] "50 дин. Ко буде желео само после подне присуствовати нри народ играма и забави, моћиће доћи на засебном во

никовој призор „Ротшилд као просјак." Делакроа му пребаци згодан просјачви огртач и даде му дугачак штап у руку, те га намести као да се одмара на ступњима једне цркве. У то ступи у радионицу неки млад уметник, пријатељ и ученик Делакроа, он је једини имао приступа у ову радионицу, те кад опази призор, а он се обрадује и честита уметнику, што је тако згодан модел нашао. Мислећи да га је Делакроа гдегод на улици нашао и дн је иакав натник, то извади млади уметник из новчаника двадесет Франака и тутне их у руку мнимом нросјаку. Ротпшлд захвали и залрлси новце, а кад је младић отишао запита Ротшилдза њега ко је и шта је. Делакроа му одговори, да је то млад и доста сиромашан човек, живи од давања часова из цртања, а као даровит човек могао би далеко дотерати, да је само мало имућнији. Ротшилд забележи његово име и стан, те послс кратког времена добије младић писмо у којем му се каже, да доброчинство увек интереса носи и да се интерес на, његово доброчинство случајно у комнтоару Ротшилдовом накупио. за то нека дође, да га добије у своти од нреко двадесет хиљада франака.

СМЕ СИЦЕ (Ротшилд просјак). Славни Француски сликар Евђеније Делакроа ручао је један пут код барона Ротшилда и за цело време ручка није скидао очију са домаћ.ша, него га је непрестано гледао. После ручка запнта га Ротшилд заШто га је тако ненрекидно гледао. Делакроа одговори, да он већ давно и дазно тражи но Париз/ згодан модел за просјака, којега би на својој најновијој слици насликао и да је једва сад нашао, и то у лицу самога Ротшилда, који је врло згодну главу имао за просјака, онако како је Делакроа себи замишљао. „Штета", вели, „што нисте, госнодине бароне, ако не баш просијак, а оно бар тако сирома, да би ми хтели за новце стајати као модел." Ротшилд му на то одговори, да је он увек готов на сваку жртву за љубав уметности, те ће с тога драге воље ићи у радионицу уметникову, да му ностоји зарад прегледања, кад буде нросијака сликао. Тако је дакле био у радионици умет-

ПОЈШЦШЖИ ГЛАСНЛК Београ ? 22. Аигуста. (Краја). Иоћу између 20 и 21 овог мес. неношати лонов дошао је с поља и кроз отворен прозор ушао у стан г. Павла Јанковића нисара код Ђорђа Вајферта овд. па му украо; једаа нар половни хаљина сиве боје с коцкама вредеће 40 дин. 1 буђелар са ос:ш банака од по 10 дин. Две Аустријске банке од по једне Форинте, у буђелару разне белешке, три кључа од касе вертхајмове и две џепне мараме. * (Неред). Синоћ у 8 и чо часова завадили су се и потукли момци Ивана Радовановића опанчара и Јована Гинића ситничара те еу нанравили неред, који се брзо утишао. * (Притворени). Ноћас су притворени: Жива Ауљенић надничар из Аустрије због нереда, Петар Ристић амалин нз Лесковца. Геолонде Пета из Аустрије због пијанства, Панта Грујић и Чедомир — Грујица Дамјановић због сумње. *

(Осуђени ). Иресудама полицијеким осуђени су: Јован Ранђеловић надничар из Хрватске Јован Ђорђевић из Власотинаца, Ослија Кезик из Далмације, Глигорије Шуга из Аустрије, Ђорђе Савић из Призрена Петар Вељковић из Босне и Тодор Живковић надничари Сретен Јоаановић „Сребрњак" из Ужица Јоваи Ђорић овд. Ан гелина Радојевић овд. сви због скитње, Ђорђе Јовановић Стојан Ристић и Богдан Васиљевић сакаџије овд. због нечистоће, Светолик Станишић каФ. код „Славине" што је ноћу држао отворену каФ. Адолер Јакиза, ДимитР"је Јанковић и Јован Христић што насу ночистили траву испред станова.^

БИБЛИОГРАФИЈА Уредништву је стигла на приказ ова књига: IIлаленови. Песме Радована Кошутића. I У Новом Саду 1888. Парна штамнарија. М. Димитријевића. Те су несме носвећене омладина на Балкану. -* Уредништво је добило на приказ 1. 2, 3, 4, 5, 6, 1, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 16, 17, 18, 19 свееку игтересантног романа; »Краљицу Ноћи" или „Ловац Мртваца у Венецији.« Роман из Историје Млетачке републи ке. Превео Никол а Ј ов. Пцотић рач; ноиспитач Главне контроле. Штам па Медецијан и Кимпановић. Цена је свакој свесци само 25 аара динарских а свака свеска велика је два гиталшана табака на шеснајестини. Може се добити само код преводиоца, Савамалска улица бр. 53 , и у штампарији Медецијана и Кимнановића. ШАЈ1А И ЗАБАВА

(Хоће човек да анелира). Судија: Е па, дакле, суд вас је овај прогласио за невиног и сад можете ићи. Оитужени: Госиодине судијо, ја апелирам! Судија: Па за што, кад вас нисмо ни осудили? Оатужени: Хоћу ја да и виши суд види да ја имам право!

КЊИГА ЧЕТБРТА I Иомоћ у нужди И ако је Нела била одважаа, ипак би Краљица Ноћи била изгубљееа, да се није изненадно појавио Јакопо. Чим се он отиснуо од обале и прилично измакао, дођу Жбири на оно место, где је стајала његова гондола. Па и Нела, и ако је била прилично јака, неби могла да оде даље са, онесвешћеном Краљицом. Кад је до обале дошла, издала је беше снага. Кад би Жбири дошли, она неби могла одбранити ни себе ни Краљицу Ноћи. У највећем страху и невољи појави се изнанаднр. помоћ. То беше доис та номоћ у нужди. Велика срећа беше, што се Јаконо појавио у близини. Он положи онесвешћену на јздрило . Она беше рањена у плећку и врат. Крв јој је пробила и кроз нокривало. Јакопо, познавши онасност, удаљавао се од обале брзо и врло опрезно. Дело спашења испало је за руком.

Жбири, што су до обале дошли, нису приметили Јакопову гондолу. Опасност, која беше наступила за Краљицу Ноћи, прошла је сад. Жбири беху страшно љути. Они викаше и нсоваше, идући тамо амо коред обале. Мучило их је то што су видили Краљицу Ноћи а сад ,је нигде нема као да је пропала у земљу. Међу тим је Јакопо снажним рукама веслао удаљујући се брзо од тврде земље. Пред њмм на једрило лежала је Краљица Ноћи. Глава јој беше покривена густим црним покривалом тако, да јој није мого видети лице . Јакоиа је нешто конкало, он је хтео да јој скине покривало не за то, да види ко се под њим крије, но зато, да види је ли жива; да ли дише, и да ли јој је повреда тешка или лака? Оо остави весло и хтеде јој ирићи — али у томе га обузме неко необично осећање. Учини му се као да несме да јој се приближи, као да је она што пред њим лежи. као светиња. Но ипак је хтео учинити ма што, што би јој било од помоћи. У тренутку кад је хтео да клекне пред Краљицом Ноћи, да би јој лакше покривало скинуо, чује неко занљускива-

ње по води, као да веслом удара. Он скочи и окрене се. Близу његове гондоле виде де се приближава друга. Јакопо је одмах опазио опасност. То беше гондола са Жбирима. Они су ишли право њему. „Хеј ко сте ви тамо у гондоли?' - повиче нечији глас. То беше канеган Бембо. „Свемогући Боже!" рече Јакопо лагапо. ,,Буди ми у номоћи." Да им измакне, то није могао, јер су били врло близу. Па баш и кад би могао то неби било добро, јер би изазвао сумњу. Тренутак је био врло озбиљан и опасан. Али Јакопо не изгуби присуство духа. Он се реши брзо. Са другим крајем једрила, покрије онесвешћену Краљицу Ноћи тако, да је нико неби могао опази ти. Кад је после и сам ногледао, изгледало је као да је једрило било пребачено овлаш Ништа сумњиво изгледало није. Беше већ крајње време да то учини, , јер се гондола се Жбирима сасвим била нри ближила до његове гондоле. „Одговарајте! Ко сте и шта тражите ноћу овде?" зачу се понова глас са друге гондоле.