Мале новине

СЛУЖБЕБШ ГЛА.СДИ& Министарски савет, ио највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула овегодине, на предлог председника министарског савета, министра унутрашњих дела поставља: за контрактуалиог лекара среза власотиначко:, у округу нишком, д-ра Милана Моравца, досадашљег контрактуалнот лекара среза лесковачког и власотиначког, у истом округу, ао нотреби слушбе. за контрактуалног марвеног лекара треће клаее у округу подринском, ветеринара Павла Лонера, под обичним условима за стране иоданикела лекара среза кључког у окр. крај инсвом. д-ра Богослава Завађила, лекара среза бањског, округа алексиначког, но молби; а за лекара среза бањског у округу алексиначком, д-ра Николу Гавриловића, лекара среза сврљишког округа књажевачког, по потреби службе.

Д-р Илија Розенштајх, контрактуални лекар среза моравског, округа пожаревачког, умр'о је 7-ог овог ме сеца у Београду.

ОДБОР ЗА ПАРИСКУ ИЗЛОЖБУ ПОЗИВ нд ПДРИСК7 СВЕТСКУ ИЗЛ0ЖБ7. (Наставак) Излагачи обичног и цементног креча послаће по два егземплара од највише 26 с. м. камена у свима димензијама из кога креч пеку, означиће поред места, где се вади, од прилике моћност и расирострањеност, уз ово послаће по 5 килограма печеног креча. Сви рударски предузимачи, који имају реФрактерне земље у обиму Својих новластица, иослаће их, назначивши у исто време место где се находе, моћност и простирање, као и по један комад околних стена. Сви лончари и цигљари који буду своје израђене производе слали на изложбу, послаће но једаи килограм и сирове земље онако, како ју ваде из мајдана и но један килограм преправљене за израду назначивши место, дебљину слоја и простирање. Све индустријске радње, које се баве ливењем метала у калуп могу послати евоје нродукте ма које врсте Излагачи угља, параФинског шкри

љца и креча неће слати своЈе производе ире 1 јануара. Но остало као што су цртежа ониси и т. д. трзба пре тога рока да иошљу. Излагача осталих овде именованих нредмета могу шиљати своје предмете од 1. Марта па до 1. Новембра тек. год. Све руде. чврста минерали, метали, ливени цредмети, камење тесано или израђено, шиљаће се у дрвеним сандуцима добро обмотано и упаковано, те да се у путу не обије и не исквари Трошни минерали, кристали и земље у плеханим кутијама а жива у гвозденим Флашама. Све радње које израђују продукте, који су горе именовани, имају у својим описима обележити иијаце, на које износе своје продукте, као и то, која им транспортна срества на расположењу стоје за довоз њихових производа на ове пијаце и шта би по њиховом мњењу требало у овоме правцу чинити, па да им се што већа проходња отвори. * Поред онога, што је до сада казато о спреми производаза изложбу. Одбор има част учинити још и ове напомене : I - На сваком предмету; за изложбу одређеном, има да се назначи име произвођача, место иокругодакле је, да ли је изложен предм^т за продају а ако није, онда да се то изречно напомене. 2. Код пољонриведних ироизвода има се назначити још и пазив и сор*а праизвода, нродајна цена од 100 кнлограма или од крмада (код предмета који се на комад продају). 3. Изложбене предмете предаваће излагачи из села и варошица среским властима, а из окружних вароша окружним Начелствима, која ће их овоме одбору достављати о трошку државном. А у Београду предаваће се сгвари Министарству Народне Нривреде 4. Кад ће примање ствари (осем рударских за које је казато) за изложбу отпочети и докле ће трајати то ће се обзнанити доцније. 5. Кад ствари буду приспеле у Београд, онда ће овај одбор одабрати од њих све што је вредно да се пошље на изложбу; иа ће их онда по могућству најнре овде изложити нашем свету на углед; а по том ће их нослати у Париз А оне ствари које нису за изложбу ако су од вредности, врагиће се њиховам сопственицима. А исто тако, вратиће се сопственицима и све оне ствари, које буду изложене у Паризу, на се као непро-

дате врате у Београд, само ако су од вредности. Пољопривредни производи не ће се никоме враћати. 6. Ако су коме потребна још каква обавештења у иогледу спреме и предаје ствари, он ће их добити од иододбора који ћеобразовати се у свако; ме окружном и среском месту. Но ако коме и иоред обавештења, које тамо добије, буду потребна какова бдижа упуства, или му је иначе лакше и удееније, да се непосредно о воме одбору обрати, може то увек учинити » одбор ће му у најкраћем року дати потребног обавештења. 7. Ради оних излагача, који би осећали потребу, да мимо ових нредмета који су обухваћени овим прогласом, изложе који други предмет, штампаће ћесе у скоро .Систем опште класиФи кације" нрописан од отране француске државе за изложбене предиете, из кога ће моћи да се види све што се прима за изложбу; па ако когодизбере какав предмет, који није предвиђен у овоме нрогласу, нека изволи о томе претходно јавити овоме Одбору и Одбор ће му одговорити да ли се и тај предмет може о државном трошку послати на изложбу. 8. Пододбори и иоједина лица, која се ово-е одбору обраћају, изволиће нисма адресовати овако : „Министарству Народне Привреде (за одбор за париску изложбу) Београд Предајући овај нозив јавности, 0обор очекује, да ће он наћи живог одзива у нашем народу, те да наша. млада Краљевина може са светлнм лицем изаћи на поље културне светске утакмице. М 27. 15 Фебруара 1888 год. у Београду. Председник одбора за нариску изложбу Јевр П. Тудовић Министар на расгшложењу, Потнредседник Ж. КарабиберовиК Предеедник општине београдске. Ч Л А Н 0 В И (сљедују нотписи): (ваставиће се)

РАЗНЕ ВЕСТИ (Редак прнзор). Пароброд Сједињених сев. америчких држава „Њу-орле ан" био је ту скоро сведоком ретког призора на мору: нашао се сред стаца младих китова на педесет мил,а

од мис Делавара; судар лађе с једним од тих чудовишга бао је ужасан. Глава му је блла р здробљена а море се зацрвени крвљу. Мало, за тим >гачу се нови удар, али тако јак, да је мало ко од цутника остао на ногама. Удар је дошао отуд, што је кит ударио главом о кљун лађе, и бао уПијен или тешко рањен, јер се наново показа крв по мору а једно од чудовишта изнеее онеевесло вода на површину. Дчља иловидба у истом иравцу беше опасна јер лађа могаше лако пропасти или бар претрпитл грдна квара, с тога Капетан лађе Суденберг цромена правац да би се избавио од непријатних суседа и санугника. Било је муке док се ,,Њу-Орлеан" иекобељао из густе гомиле ових грдосија; али је ипак после неколико минута безопасно пловио ш.| тихом и мирном океану. Ово је заиста ретка нојава, јер се нико од морепловаца не сећа, да је скоро било.

РАСПОРЕД Свечаносги приликом освештавања заставе Ћ Даворја и 4 Септембра ове године у Раковици. I Скуп друштва У) Даворја а и изаеланика певачких друштава у друштвеном стану телеграФска улица Вр. 9. у 7. часова изјутра. Одавде се креће спровод са заставом и музиком ка жељезничкој станици. На станици пева хор „ Даворја" друштвену химну при уношењу заставе у кола. Пред сам иолазак влака свира музика ирестолонаспсдника Краљевића марпг. Засебан друштвени воз полази тачпо у 8 часова. Воз стиже код 9 ог километра у 8 часоеа и 20 минута. Одавде се креће цео спро -ед уз свирку музике манастиру ^Раковици 1 ' (15 минута.) Код манастира дочекује госте олређени одбор. У 9. часова света литурђија на којој ће се освештати застава друштвена; на служби пева хор Гј Даеорја. и Освештавање заставе поздравља се ауцњавом из прангијз. После крштења примање честитака од стране представника и изасланика иевачкк-х дружина. Отпоздрав од стране „ Даворја* Ова се свечаносс завршава невањем попутнице „Књаза Мчхајла,,.

„Сињорина није била, она је у колиби," настави први, „Та она нам не еме умаћи," повикпше више њих. „То је доиста била Краљица Ноћи! Ми је морамо тражати, морамо је ухватити! 4 ' „Алија сам је погодио," тврдио је нрви. Ношто је ноћ била мрачна, то ни један Жбир није видео добро, нити је могао да тврди како је било. Само онај нрви видео је добро неку женску прилику у црно увијеиу. и на њу пуцао. Он је даме најближе био ономе нуту, којим је та женска трчала. Али сад није нико ништа више видио. Они се дакле реше да ненознатим путем пођу, и гоне траг оне женске. Ако стигну Нелу са њеним теретом, онда је и једна и друга изгубљена. Крвожедним Жбирима беше стало само до тога, да ухвате ону, ко.ју тако дуго траже, да ухвате, Краљицу Ноћи. А докле ће моћи Нела да оде са својим теретом а да не носустане. Истина да је прилично измакла од Жбира и заваравала траг где год је могла, али ипак неће моћи дуго да издржи. У томе се пред њом на неколико корака укаже обала. Баре, шибље и трске о

стадоше иза ње. Кад се је докопала обале, она скрене на страну и оде на једно згодно место које беше обрасло са свију страна великом трском. Ту спусти Краљицу Ноћи. Сад беше забринута за Еди ту. Шта је са њом? Да није когод од Жбира ушао у колибу и повео са собом, о она није тамо да је избави. На срећу њену Нела опази гондолу њеног оца која стајаше крај обале. У гондоли беше сгари Јакопо. Он је знао да да су Жбири овамо дошли, на бојећи се какве несреће дошао је да види шта је. Жбири су отишли били на другу страну и тражећи Краљицу Ноћи дођу до обале, Но оно место где су они дошли беше удаљено од оног, где је Нела спустила Краљицу Ноћи. Нела повика и стари Јакопо чу њен глас. Брзо изађе из гондоле и унути се Нели. Његова гондола беше прикривена иза неког шибља. Нела понесе Краљицу Ноћи. „Узми Сињору са собом оче," рече му Нела. „Њу гоне! Жбири је траже! Однеси је одавде! Ја морам да идем код Сињорине, она се прикрила у једном шибљу!" „То је добро што си учинила, Нела,,, мољаше старац однесе онесвешћену у гон-

долу па је положи на једрило.„ Ја ћу је већ однети где треба. Можда ћу у путу срести какту крсташку гондолу?" У томе се чуше гласови оних Жбира који су дошли до обале. Гласови долази ше све ближе. Јакопо отисне гондолу од обале и наскоро изчезе у мраку. Нелина брига беше да што пре оде на оно место, где је оставила Едиту. Пошто су Жбири на обалу дошли и тражили траг, то јој је пут за тамо био елободан Она је могла без опасности да оде тамо а да је Жбири не ухвате. Само неколике њих беху у близини колибе , али се она бојала да је ови не опазе. Нела беше обазрива и вешто је заметала траг. Срећа јој пође за руком те дође до места где је оставила Едиту. Нико је није опазио. Дошав на жељно место обазираше се на све стране. Едите не беше нигде. Нела се замисли. Сигурно је Едита отишла у колибу, или где даље у унутрашњост гврде земље, да избегне опасност која јој је претила, мишљаше Нела. Она се упути даље да пот ражи Едиту и ако је могуће да је избави .