Мале новине

мназија: за днректора и проФесора, Миладина Тутуновића, проФссора неготинске шже гимназије, по потреби службе; за професора, Фрању Елезовића, проФесора алексиеачке нижегимназије, по потреби службј. У ужичкој реалдн: за директора и ироФесора, Петра Живковића, проФесора београдске реалке, по потреби службе: за проФесора, Ђуру Бошковића, проФесора свилајначке ниже гимназкје, по потреби службе; У шабачкој гимназија: за директора и ФроФесора, Стојана Марковића, директора и иро®есора параћинске ншке гимназије, по потреби службе; за проФесора, Симу Бимбића, директора и проФвсора неготинске ниже гимназије, по потреби службе, У крушевачкој гимназији: за директора и профеоора Светозара Видаковића, проФесора 1-е београдске гимназије, по иотреби службе; за проФесоре: Антонија Франића, про®есора пожаревачке гимназије. и Димитрија Милојевића, проФесора параћинске ниже гимназије, обојиду по потреби службе. У 1-ој београдској гимназији: за про®есора, Михаила Михаиловића, директора и проФесора крагујевачке гимназије, ио потреби службе. У П-ој београдској гимназији: за проФесора, Момчила Иванића проФесора крагујерачке гимназије, по потреби службе, и Љубомира Стојановића државног питомца. У пожаревачкој гимназији: за проФесоре: Васу Филиповића, директора и проФесора чачанске ниже гимназије, по потреби службе, и Илију Душманића проФес( ра јагодинске ниже гимназије, но молби. У адексиначкој нижој гимназији: за директора и проФесора, Ивана Дамњановића, директора и проФесора крушевачке гимназије, по потреби службе. У београдској нижој, гимназији : за про®есора, Миловаеа. Маринковића, директора и проФесора, шабачке ги^назије по потреби службе. У врањској нижој гимназији: за директора и ироФесора, Светозара Марковића, нроФесора, Б-е београде,ке гимназије, но потреби службе, за пропесора, Косту Паунов ћа, проФесора крушевачке гимназије, ко потреби службе. У горњомилановачкој нижој гимназији: за нроФесора, Ђорђа Ничића, нроФесора врањске ниже гимназије, по потреби службе. У јагодинској нижо) гимназији: за директора и проФесора, Јована Митровића, директора и проФесора зајечарске гимназије по потреби службе. У неготинској нижој гимназији за директра и по®есора, ЈеФрема Илића проФесора богословије по потреби службе У параћинској нижо.ј гимна-

зији за директора и проФесора Сре тена Сгојковића проФесора I београд ске гимназије за проФесора Димитри ја Алексијевића директора и проФ. алексиначке ниже гимназије но потре би службе. У свидајначкој нижој гимеазији за дирекгораи ороФесора, Кузмана Паштровића директора и про®. учичке реалке по потреби службе. У смедеревској нажој гимназија за ди ректора и проФесора Димитрија До вијанића нроФесора београдске нижо гимназије по иотреби службе У ча чанској ниж )ј гимназији за директора и проФзсора Станислава Симића проФе сора пожаревачке гимназије по нотреби службе.

КЊ ЖЕВНОСТ УМЕТНЗСТ НДУКА НАРОДНО П030РИ1НУЕ На прагу иозоришнв сезоне. (наставак). Ако желимо, да, бар временом има мо ваљано организовано позоришно, друштво нрека је нотреба да се нобринемо за подмладак, за прави позоришни подмладак. — А камо у нашем позоришту подмладка? Шта је с њим? Подмладак ваљда тек није Драгутин Јовановић што се виђа често у доста великим улогама иа нашој позорници По годинама свога глумовања а и својим рођеним он би већ одавно требао да је „подстарак" или тако звана старија „снага"; но но својој глумачкој снособности није он још ни подмладак. У већој улоги просто је п за не аустити га на аозорницу" , тако вам та,ј човек не разуме шта игра, нити он у онште и има појма за што се то игра, Он јамачво мисли да треба само заленити браду па се извикати и готов посао. Сећам се, да сам често пута гледао како се свет разбегне из позоришта чим он ступи на порниду у значајној улози; а ја, ђаво би ме знао, увек јуначки одседим ал' ме до душе и стане муке то јуНаштво! Па инак тај „ глумлц " у сретан се час родио, јамачно у час, кад се „природа осмехивала" јер добија кој пут и лепше и боље улоге кего многи други и старији и способнији чланови види под (Божовића и Анастасијеввћа) Можемо поуздано рећи да је и Он једна чињеница у узроцима, који су одбијали публику прошле сезоне од позоришта. Још у почетку смо казали, да треба узроке томе злу отклањати, па за то треба отклонити и овај узрок.

Па не само подмлатка, у правом смислу те речи, но ми неиамо ник>га ни од млађих снага. Међу нашим млађим члановнма једини је г. Гавриловић, К01И појми свој за сатак, и р гди можха, онако, како би требао сваки глумад да ради, који жели с нрав-1М да иогледа на лепу будућност. Могао би му бити друг, разуме се ио својој струци и г. Сганојевић. јер оа има дара, 'само кад би озбиљније прионуо за рад и потражио приличиије друштво, које би могло виш; корио тити њзговом усавршавању. Њему би још преиоручили, да што је више могуће избегава улоге, које у његов „Фах" не спадају; на име: нека из бегава све што има у себи трагичких момената; јер оп за то апсолутно није. Осим ове двојце, код млађих члапова немамо апсолутно никога од кога би могли што год у скоријој, па чак ако хоћете и у даљној будућности, оч кивзти. Мест >, да имамо код млађих чланова за сваку струку бар по дв ;ј цу, тројцу добрих, а ми ето пеможемо да избројамо ни ио једнога. Ово је до душе немила истина, ада је непобитан Факт. наставиће се

РАЗНЕ ВЕСТИ. (Ераљица тал^јапска Жаогарита). Која се веће од трн недеље бави у је дном од краљевских летњиковаца, пре дузела је за последњ»х дана пет пута веће излете на нланине и у брда, те је том нригодом друштво своје изне надила истрајношћу, коју нису очеки вали. Првог дава успела се краљица на брдо Крамов које је високо 2768 метара; даи затим носетила је језеро Комбал и нланииу исгог имена, које лежи 1760 метара високо; два дана касније успела се на врх плаиине Сакз, а већ сутра дан носгтила је врх планине ди-Жан, који се уздиго на 3400 мет. Кад се краљица и пратња успели до 2200 метара, диже се из ненада бура, а на брзо за њ^м стаде и снег вејати, као но сред зиме. Упрепашћени посматрали су становници ин низине одважне путнике, ка ко се — везани ради сигурности ко ноицем једео за друго — свом снагом опиру непогоди. Сграх био је бли зу да иређе у очајање, када путник не стаде из вида, и већ се била по чела скуиљати четица, опробаних брђана, да пођу краљици и њеном друштву у помоћ, кад брда одјекнуше

пуд(Б1вом тоцоча са чечог кућерка ва путу к врху Мон-ди-Жш.ву. То је б«о абер, да је кргљ !ца гаио сретно чр-Јснела. Краљица је ту н ћ остала у тој к лзбиц«.. а сугра даи рано чор »мг, ма да в.рем није било угодао продуж1ла је пуг до на врх брега. С в. чера иегога дша еи.ила се краљица у свој летњиковац г[е су је одушевљзно дочекали. Клуб тал»јаноки гуриета из■-.браћз краљицу М»ргарату за своју прчаену председницу. * (Гдв је Вуланжо?). У Шразу се прт-талице Ву.анжерове бацале у ве љу боигу, што не знају где се Була нже налази. Неки причају да Вуланже путуји тајно по Немачкој, да уходн неиачке крајеве, на којима ће бит« будућа ратна позорница. Доуги опет веле даје Вуланже отпуговао у Ш(едску, да се мало расхдади, а трећа хгедоше но сваку цеау доказати, да су од њихових пријатеља из Шпаније добили с гурну вест, да су ови Вуланжера видели у нек>м мадридском позоришту. Вуланжиетичка „Л^Прес" нобија, да је Вуианже у Немачкој, али не каже где је и тако је сада у Паризу на даевном реду иитање: где је Вуланже? * (Веџбања руске војске на Кавказу) Ове године биће први пут искуиљени делови руске војеке на Кавказу ради веџбања. Виће заступљене све врсте убојне силе кавкаске. За веџбеје одређен војни табор у Тијонети у покрајини кахитској. Цар Александар, к^јега крајем септембра или почетком Ј октобра очекују у Тифлису, иосетиће тај табор. За дочек царев чине се већ сада велике сцреме. Поговара се, да ће и царица иоћи с царем на Кавказ. (Велика вода у Чегакој.) Услед ки!ие, која је у цоследње време падала у севериим пределима моиархије а на име у Чешкој било је тамо јачих иоплава, које су проузроковале знатну штету. Сад је велика вода мало тргла натраг, јер је киша ирестала падати. У Ческој је највећма пострадао град Будвајс околина. Услед тога није било ни великих закључних војних маиерра у околини Писека. * (Страдао на мапеври). Ратови у мирно доба, такозване маневре војне стају обично и ио к.јуљудску жртву. Тако се и ономад десило код Пожуна, где је један војник подпоручику Рожњакију бајонетом око исконао. Рана је опасна.

то награди. Ви чиеите добро дело, кад крал>ицу Ноћи штитите а не гоните. Нико не зна о томе тако добро, као ја, Мон сињоре! „Ви сте сиромашан — ево узмите", рече Лоренцо и пружи му своју кесу с новцима. „Благодарим вам, Монсињоре ! Ја имам толико, да набављам моје потребе. Али ако ми дајете тај еовац, да са њиме чиним добра, оида ћу га примити са благодарношћу. Оно мало новаца често не достиже да негујем мога госта. Ако ми дозволите, ја ћу овај новац да употребим на ту цељ." „Остављам на вагау вољу, старче", одговори Лоренцо и пружи руку Јакопу. „Ако што дознате о краљици Ноћи, вићете ме известити одмах. Сад отворите врата да изађем на ноље. Добру ноћ,

старче

?«

VI. €в. Лазаро, заточепичко острово. „Ја вам кажем да ћете их наћи тамо морате их наћи тамо" дераше се СтеФана седбћи у гондоли са жбирима, који су пошли на острво св. Николе. „Возите право оном црном диреку- ви га тако исто знате

као и ја. Тамо сам данас видила привезану једну гондолу. У њој не беше нико. Одмах сам рекла у себи: то мора да је крсташка гондола." „ Јеси ли нашла што у гондоли ?" упита је један жбир „Гондола беше празна и нривезана за дирек", одговори СтеФана. „Кажите ми сад ко ће да привеже празну гондолу баш тамо ? Тамо готово нико не долази, то бар знате н ви ?'" „Она има право", рече други жбир. „Ми морамо у заседу тамо." Рекох вам тамо ћемо имати добар лов/ Ја сам се заклела да ее осветим тим крсташима, што су убили мога мужа одржаћу ту заклетву. Нећу пре да се смирим док их не видим да су похватани сви. Једном ћемо их већ наћи то је сигурно:" Само да не буду Креташи у већем броју," рече један Жбир. „Гоедола није тако велика, немогу млоги да стану у њој/ А сар ви вемате напуњене пушке?" рече СтеФана храбрећи Жбире,,, ми ћемо засестп тамо има доста шибља на обали. Ако дођу у већем броју а ви пуцајте, буде ли их пак мало то их нападните и похватајте одмах, Онда ћете

благовати кажем вам, вас ће наградити богато јер је познато и у дуждевој палати и прокуратору, каквој се опасиости излаже онај који хвата Крсташе!" Гондола се приближаваше обали остарва Св. Николе и то на оном месту где је у близини био црни дирек. 11ажл>иво изаћи напоље и гондолу привежу. За тим их СтеФана одведе на једно месго које је обрасло високим шибљем. Жбири су заиета видели једну празну гондолу привезану између црног дирека и великог камења. Сад се разделе на више страна како би могли да пазе боље! Шибље им беше добар чувар, јер их је скривало, а беше доста високо. Пошто је СтеФана дошла. до своје цељи, беше сад љубонитљива и нестрпељива." Она се плагаЈвиво почне пењати уз један брежуљак. Ноћ бегае лепа и тиха Са пегача ног брежуљка могло се да види, ако би се когод приближавао обали. Лагано и врло обазриво пужала се СтеФана уз брежуллк Ова ђаволска жена имађагае само једну жељу, а та је да што пре крсташи падну у руке Жбирима. Кад се успужа на врх брежуљка, она се обазриво усправи и погледа свуда у наоколо. Не далеко од оба-